• 014-3445-173

Slika 1 (1)sunćani časovnik 004

 

 

 

 

 

 

 

Овде можете прочитати више о сунчаном часовнику.

СУНЧАНИ ЧАСОВНИК У ЉИГУ „НИ КОРАКА НАЗАД“

 

Еколошки часовник, нечујан, има скоро вечну „батерију” (Сунце), не треба га навијати – сам проради када огреје Сунце, показује дневне часове, украшава зграде и тргове, подучава проницљивог посматрача

 

Последњег дана априла, на јужном зиду Средње школе „1300 каплара“, око 11.30 часова, почело је постављање вертикалног сунчаног часовника. Уз одличну организацију директорке школе, Биљане Јовановић, и стручну асистенцију професора машинства и ликовне културе, бацач сенке, и бројке монтирани су у рекордно кратком времену – за само педесетак минута. Мото исписан изнад ватреног сунчевог диска, „НИ КОРАКА НАЗАД“ представља део историје, али и важну поруку младим људима – да никада не треба одустајати од својих тежњи и снова. Сунчани часовник јесте најстаријa и најједноставијa справа за мерење времена, али је истовремено и најатрактивнији од свих часовника – већ током саме монтаже, није било пролазника који се није зауставио да погледа шта се то поставља десетак метара од земље и чему то служи.

По претпоставкама проф. др Милутина Тадића, први сунчани часовник код Јужних Словена, израдио је лично Свети Сава, изнад јужних врата Богородичине цркве у манастиру Студеница (крај XII века). Погледајте детаљније на: http://www.manastirstudenica.rs, где је објављен део овог научног рада.

Елемети савремених сунчаних часовника јесу бацач сенке, основа (подлога) која „лови” сенку, и бројчаник. Бацач сенке је шипка постављена паралелно Земљиној оси ротације: сенка пада на основу и својим правцем показује дневне часове на бројчанику који се обично састоји од бројки које се за одређене координате места посматрања и азимут изабраног зида, према математичком прорачуну, распоређују у полукруг. Радно време сунчаног часовника мења се у току године у складу са променом дужине обданице, лети је дуже а зими краће.

Сунчани часовник у Љигу од данас је најатрактивнији јавни часовник у овом граду. Показује дневне часове летњег времена, са тачношћу која је прорачуном сведена на вредност тзв. временског изједначења која се током године креће у границама од –14 мин (сунчани часовник касни) до +16 мин (сунчани часовник брза). Вредности временског изједначења дају се за сваки дан године у посебним таблицама које су уједно и таблице тачности сунчаног часовника. Ради се, заправо, о релативној тачности сунчаног часовника: можемо рећи да сунчани часовник „брза” неколико минута, али исто и да су наши часовници тога дана „каснили” толико минута, јер само сунчани часовници показују право сунчево време.

У оквиру наставног предмета „Математичка географија“ за студенте Географског факултета, постоји могућност да у оквиру свог семинарског рада прорачунају и конструишу сунчани часовник у свом месту,, на својој средњој или основној школи. Тако је и бивша ученица гимназије у Љигу, на основу прорачуна и нацрта које је урадио је проф. др Милутин Тадић (Универзитет у Београду – Географски факултет), урадила пројекат са свим потребним детаљима процеса конструкције и монтаже. (Примере сунчаних часовника које је радио професор Тадић на територији Србије и на простору бивше Југославије, можете погледати на сајту http://www.suncanik.com/).

Сунчани часовник, осим употребне (јавни часовник) и естетске вредности (украс за око), има и образовни значај, као учило у настави више предмета (Свет око нас, Природа и друштво, Географија, Физика, Математика). Заставши пред сунчаним часовником, сваки ученик, и сваки пролазник, има потпуне информације о томе где се налази, у простору и времену: правац сенке му показује дневни час летњег средњоевропског времена са већ поменутом тачношћу, а правац шипке сунчаног часовника показује му правац севера тачније од било ког компаса.

Шипка је постављена паралелно Земљиној ротационој оси (продужена завршава у звезди Северњачи) тако да се цели небески свод, са свим небеским телима привидно окреће око ње. Ту спада и сунце, и оно се привидно окреће око шипке сунчаног часовника и показује време грађанима, посредством бестелесне сенке која репродукује његово кретање.

Када пролазник застане испред сунчаног часовника и леву руку испружи паралелно са шипком, са прстима испруженим у смеру врха шипке, а затим десном руком направи покрет према горе, тада он показује како се привидно обрће цели небески свод (ноћу звезде, дању – Сунце) управо око његове испружене руке.

Могућности употребе сунчаног часовника као очигледног наставног средства представљене су на стручној научној конференцији под називом XVII Национална конференција астронома Србије у Београду (23-28. Септембар 2014). Према нашим подацима, у Србији сада постоји 85 сунчаних часовника, укључујући и сунчаник у Љигу.

После сарадње на популаризацији астрономије која је резултирала књигом „Астролагија“ (Завод за уџбенике и наставна средства, 2005) аутору овог текста посебна је част што на позив проф. Тадића учествује и као асистент у конструкцији, дизајнирању и монтажи сунчаних часовника широм Србије (ОШ „Душан Јерковић” у Инђији, ОШ „Васа Живковић” у Панчеву, ОШ „Десанка Максимовић“ у Горњем Милановцу, на Центру за културу у Барајеву) који су велики стимуланс за будући заједнички рад на популаризацији природних наука.