Др Милица Петровић, нови ванредни професор

Некадашња ученица наше школе МИЛИЦА ПЕТРОВИЋ, која је на Машинском факултету докторирала са само 30 година, недавно је на свечаној промоцији на овом факултету унапређена у академско звање ванредног професора. Уз честитке Милици и жеља да овакви људи буду узори нашим ученицима.

Треће место на Републичком такмичењу

              На   XXVII   Републичком  такмичењу ученика  машинских  школа Србије  за  трогодишње  образовне  профиле, одржаном  13. и  14.маја 2022.године  у  Крагујевцу,  ученик  наше  школе  Ђорђе   Живојиновић,  образовни  профил  заваривач,    освојио  је  треће   место.  Ђорђе се  такмичио  у   заваривању,  поступак  REL. Освојио  је  74 бода.

Ученик    Филип  Стефановић  пласирао  се  на  седмо  место међу  20  такмичара.  Такмичио  се  у  поступку  MAG   заваривање.  Освојио  је  124 бода.

Ментори  ученика  су  професори  наше  школе  Милевка  Којић  и  Мирослав  Обрадовић.

                        Честитамо!

Кроз призму хемије

У оквиру овогодишње манифестације „Ноћ музеја“, под називом „Музеји за 10“, на Хемијском факултету, постављена је изложба „Кроз призму хемије“, посвећена необичном и ретком посуђу из савремене и некадашње хемијске лабораторије.
У суботу, 14. маја, ученици наше школе са професорком Јеленом Тошанић, посетили су Хемијски факултет у Београду. Поред поменуте изложбе, обишли су Збирку великана у Музеју, где су чули о животу у раду Симе Лозанића, хемичара, председника Српске краљевске академије и првог ректора Београдског универзитета, видели апаратуру и хемикалије од којих се неке чувају више од 150 година. У лабораторији за неорганску хемију ученици су имали подршку доктораната, који су им показали и објаснили велики број занимљивих огледа. Лепо испуњена радна субота, завршила се уз поклоне, и договор о виђењу и следеће године. Хвала Хемијском факултету на гостопримству!

Професор Дуле Којић- одлазак у пензију

„Волети ученика значи разумети га, а свакако и опраштати му. Није додуше лако волети неког онаквог какав јесте, али ако будемо у стању да га не само прихватимо, већ и заволимо управо онаквог какав јесте, подстаћи ћемо га да постане онакав какав може да буде.“
Пре неких 15 година, професор Дуле Којић ме замолио да ову поруку прочитам ученицима, тада треће године гимназије. Неки су били дирнути, неки поносни, неки су спуштали погледе, неки се преиспитивали али нико није остао равнодушан!
8. марта ове године, у пензију смо испратили нашег колегу Дула Којића, професора физичког васпитања. Дуле је рођен 1957. године. После завршене гимназије у Љигу, уписује Факултет спорта и физичког васпитања. У нашој школи почиње да ради 1982. године па све до сада. Поред редовне наставне, Дуле је мотивисао ученике за разна спортска такмичења школских тимова из одбојке и фудбала. Доносили су медаље, дипломе и пехаре за постигнуте резултате а ми смо се поносили њима.
Увек спреман за савет, помоћ и дружење, Дуле је био члан позоришне трупе „Боеми“. У сврху обележавања 50 година љишке Гимназије, трупа је организовала „Вече боема“ где је Дуле рецитовао песму од Шарла Бодлера „Reversibilite„. Погледајте део снимка.

„Јак си колико си спреман да трчиш“, реченица професора Дула коју ће многи ученици памтити.

аутор текста проф. Катарина Марковић

Награда за Павла Старчевића

Поносни смо на некадашњег ученика наше школе Павла Старчевића!
Награђен је поводом Дана Грађевинског факултета у Београду, о чему је стигла лепа вест од декана тог факултета. Преносимо део писма..

Поштована госпођо Јовановић,
И ове године имам велико задовољство да Вас обавестим о успеху бившег ученика Ваше школе, сада студента Грађевинског факултета у Београду,
Павла Старчевића (2001), који је као студент треће године основних академских студија Грађевинарства, остварио изузетан успех у досадашњем школовању, због чега је награђен поводом прославе Дана Грађевинског факултета.
Поред рада и залагања које је Павле уложио како би савладао градиво на нашем факултету, уверени смо да су од пресудног значаја била и темељна знања која је стекао похађајући Вашу школу. Кључну улогу у томе имали су Ваши професори, који су неговали систем правих вредности и изузетним ангажовањем успели да образују и васпитају ђаке који на нашем факултету постижу изванредне резултате.
Молим Вас да о Павловом успеху обавестите ученике и чланове Вашег колектива и пренесете им нашу искрену захвалност и колегијалне честитке.

УПИС- школска 2022/2023

Средња школа “Хиљаду триста каплара“ ЉИГ, у школској 2022/2023. години уписује следећа одељења:

ГИМНАЗИЈА-општи тип
30 ученика ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

ЕКОНОМСКИ  ТЕХНИЧАР
30 ученика ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

БРАВАР-ЗАВАРИВАЧ
30 ученика ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

Средња школа “Хиљаду триста каплара“
014 3445 173, Војводе Мишића 26, 14240 Љиг
skola1300kaplaraljig@gmail.com
www.1300kaplaraljig.edu.rs

Песниче народа мог

Са Општинске смотре рецитатора, одржане на Светски дан поезије, 21. марта, на Окружно такмичење манифестације „Песниче народа мог“, пласирале су се ученице наше школе Јована Павловић, Анђела Савчић и Јелена Ђорђевић. Честитамо, уз жеље да буду успешне и на следећој рецитаторској смотри у априлу.

УРОШ БЕГОВИЋ НАЈБОЉИ СРПСКИ РЕЗЕРВНИ ОФИЦИР

На промоцији генерације резервних војних официра “Септембар 2021” одржаној на Војној академији у Београду за најуспешнијег је проглашен Урош Беговић из Љига. Рођен је 3.септембра 1993. године. Основну школу и Гимназију је завршио у Љигу а потом Факултет безбедности у Београду. У септембру 2021. године, на Војној академији наставља усавршавање за резервног официра. Он је са просечном оценом 9,73 на крају усавршавања завршио као први у рангу. Њему је, као најбољем међу најбољима, припала част да се у име својих колега произведених у чин потпоручника обрати на свечаној промоцији: Говор Уроша Беговића преносимо у целости:
“Господине министре, господо генерали, официри, подофицири и кадети, драга родбино и пријатељи, припала ми је част да вас у име класе слушалаца за резервне официре генерације септембар 2021., поздравим и да вам се захвалим што сте вашим присуством увеличали, овај, за нас изузетно важан дан.
Премда је војно-стручно оспособљавање за резервне официре намењено одвећ зрелим академским грађанима, морам признати да данас крунишемо 6 месеци најинтезивнијег васпитно-образовног искуства наших живота. Дојучерашњих 77 странаца, а данас искрених пријатеља, вођених љубављу према отаџбини, одважило се да крене путем славних предака и усаврши најсветлије људске вредности – часност и човечност.
На том путу, особености цивилног живота попут социјалног порекла и материјалног статуса, нису имале утицаја на то ко смо, како живимо и како нас други виде. Ослобођени периферности и уроњени у тежину и специфичности војничог живота, открили смо колико се снаге крије у нама самима, и да је та снага раскошнија у садејству са другима. Дубоко верујем да је ова, у данашње време јако ретка спознаја, оно највредније што носимо одавде.
Иако је пут на који смо се одлучили био веома тежак, показали смо да се ипак може наћи. И заиста, мора бити тешко оно што се тако ретко налази. Јер како би могло бити да их готово сви занемарују – кад би часност и човечност биле при руци, и кад би, без много труда, могле да се нађу. Али све узвишено, исто је тако тешко, као што је и ретко.
Захвални смо нашим претпостављенима на чврстом вођству и несебичном залагању током изазова са којима смо се суочавали. Не постоји бољи оријентир током физички тешких и психички заморних подухвата који војни рок пред појединца ставља од старешина које отелотворују вредности којима се сви дивимо.

Нашим ближњима, породици и пријатељима, захвални смо за стрпљење, подршку и разумевање током ових, за њих посебно дугих, 6 месеци раздвојености. Несумњиво је да вам се враћамо као зрелији, снажнији и бољи људи.
Напослетку, захвални смо и нашој драгој отаџбини србији. Србији као идеји, србији као нади. Србији као слободи самој, у свој њеној лепоти и неукроћеном раскошу. Ми смо твоје трубе победе, и вали твог огњеног мора и сунчаних река. Ми смо добра мајко, они заклети да дају, свагда капљу крви за кап твога млека.
Живела војска Србије! Живела Србија!”

Tekst preuzet sa sajta https://www.sport24.rs/

Савиндан

Наша школа је обележила школску славу ломљењем колача у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом.

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ– Матија Бећковић

Када је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху,
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.
Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.


Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети отпасао мач, уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:
Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано

.