Средња школа Љиг

/ НУЉ од 14. 9. до 17. 9. 2023 /

Пут је одабрао нас. Звук. Видим звук и чујем мирис. Дешава се. Синестезија, кажу, и лепа је.
Како бива град без воде? Вода је све. И шум, и беласање, жубор и жамор, хук и јаук. Живот.
Требиње има Требишњицу, врбе, кестенове, смокве, маслину, платане… Не, најпре платане. Шеснаест. Дучић има Леутар или обрнуто. Требиње има и Јутра са Леутара и Дучићеве вечери поезије, Златни платан и Грачаницу.
Почитељ. Гавранкапетановић. Камен. Настасијевић. Спој звука и знака. Лепо видим. Пише Андрић На камену у Почитељу, али овде ја чујем, ослушкујем Селимовића, ближи ми је… одувек. Почитељ је одиста драгуљ прошлости, мада ми се та реч драгуљ уопште не допада. Зашто? Звук. Љ ми овде смета.
Кад угледам водопад Кравица, задивљена сам па кажем: Плискавица! Не, више их је, Плискавице… Погрешно је само име. И изгледа као парче раја. И чуди ме што они што се купају нису голи.
А на дрвеном пристаништу резервата природе Хутово блато, таласање и шум ветра, треперење и шуштање сребрних листова врба, повијање трске, неми локвањи у мочвари преда мном и чамац који ме чека, призваше ми атмосферу романа Зилахија, сећање на рану младост, мајку… или је то пре Тургењев?! Осетих на трен својеврсно усхићење „магичног реализма“.
Неум ми се свидео због имена и мора. И смираја сунца на морским таласима.
У Вишеграду је ћуприја и бели камени Андрићград. Његош и Тесла. И чипку Карлових вари спазих. Али овог пута ужурбано је и бучно у Андрићграду… натпевавају се женске и мушке певачке групе у изворном певању, шарени се српска ношња. Сабор је. На тераси хотела Вишеград, они из Републике Српске поздрављају песмом оне из Србије и Црне Горе… па отпоздрави… А песме о Његошу, краљу Николи, његовим кћерима, лепоти завичаја…
Празник заставе и српског јединства!И понело нас. Запевасмо, заиграсмо, запљескасмо… И засузиже очи… И кликнуше усне… И смејасмо се.
У повратку српска песма Јаничар што Цуне својом емоцијом и непоновљивим гласом пронесе, за Мехмед-пашу Соколовића, за Бајицу Ненадића што поста Мехмед Високи и што дизаше задужбине, градећи мостове, џамије и цркве, и чесме.
И написмо се живе воде на овом путу што нас изабра.

Биљана Јовановић, проф.

Кувари из одељења III-2, на часу практичне наставе у оквиру хладних предјела, припремали су „Француску салату“ и „Руску салату“. Посебну чар овим специјалитетима даје чињеница да су сви састојци из „наше баште“ а мајонез од домаћих јаја. Уз помоћ кулинарских и декоративних вештине наставника практичне наставе, Наде Николић, свако јело је уметничко дело. Добар практичан пример, који ђацима пуно значи у њиховом професионалном образовању, је темељ њиховог успеха у даљем раду.

 Уценици I-5 су са својом професорком немачког језика, Катарином Живковић, осмислили радионицу са темом – Кад се руке сложе и умноже. Цртали су своје шаке и на њима писали информације о себи, односно представили су се, кратко описали своја интересовања, хобије и породицу. Ови ученици су тек кренули капларским путем, па је ова радионица имала циљ да се на креативан начин упознамо
 мало боље са њима и направимо диван колаж који остаје за успомену кроз цело школовање.

Поводом обележавања Светског дана прве помоћи, и ове године угостили смо волонтере Црвеног крста из Љига. Ученици су могли видети и научити како се помаже особи у свесном и бесвесном стању, како се пружа вештачко дисање и како да се понашају и реагују у случају повреда или опекотина. Хвала нашим волонтерима и ђацима, који су слушали и активно учествовали у овој радионици.

Милевка Мима Којић почела ја да ради у нашој школи 2. фебуара 1985. године као професор машинске групе предмета. Одмах по завршетку Машинског факултета у Београду, позвана је на замену и ту је остала пуних 38 година. Несебично је давала себе као професор, разредни старешина и као колега. Савети пуни топлине и правичности, чинили су је правим педегогом. Увек спремна да разуме сваког ђака, сваку ситуацију и на крају да нађе најбоље решење. Њени ђаци су данас дипломирани машински и грађевински инжењери и други високообразовани стручњаци, као и врсни мајстори разних занимања. Искрено се радовала свачијем успеху. И после много година, од њих се може чути да је Мима Којић најбољи професор.
У школској зборници посебно је било пријатно кад је Мима ту. За сваку тему имали би сте саговорника: Нолетови мечеви, одбојкашке утакмице, спремање зимнице, неки заборављени колач који сећа на детињство, позоришне представе, филмске премијере, васпитање деце, па после унука, климатске промене, неизоставна мода…и тако причи никад краја.

Преносимо текст некадашње ученице и професорке Школе, Маријане Неговановић Обрадовић, о последњем дану Љишких културних вечери. Хвала!

„Љишке културне вечери поентиране су причом о јубилеју и традицији Средњe школe „Хиљаду триста каплара“ Љиг и промоцијом књиге „Дигитални алати“ Валентине Поповић. Представљањем 6. броја часописа „Каплари“, али и представљањем петоро дивних младих људи, бивших ученика наше средње школе осврнули смо се на значај ове установе за наш идентитет и будућност младих. Јелена и Урош Тошанић, некада ученици, а сада професори Средње школе, говорили су о мајским активностима којима је обележено 60 година гимназије, талентованим ученицима и лепоти свог позива. Њих двоје својом појавом, односом према ученицима и методичком креативношћу, годинама већ промовишу своју школу на најбољи начин. Посебан шарм овој вечери дали су и Иван Бушић, млади лекар, Нина Степановић, студент Филолошког факултета и Матеја Петровић, бруцош Машинског факултета БУ, који су говорили о лепоти завичајне школе, о сјајној основи за даље образовање које су у њој добили и предностима школовања у малој средини.

У наставку вечери рефлектори су били на младој библиотекарки, ауторки јединствене књиге „Дигитални алати“ Валентини Поповић. О значају њене књиге говорио је Драган Радовановић, директор библиотеке, Мирко Марковић, дугогодишњи библиотечки посленик, човек од пера и виртуелне стварности, маг речи и маркетинга, који нас је увео у чаробни свет Валентининог библиотечког стваралаштва. За крај моја маленкост, као лектор књиге, али и Валентинин сарадник и земљакиња, говорила сам о радости постојања младих људи као што је Валентина, која пред изазовима новог доба наступа као права „Капларка“, „ни корака назад“!“.

Општина Љиг и ове године летовањем награђује најбоље ђаке.

Наши вуковци, Неда Јанковић, Матеја Петровић, Јелена Ђорђевић и Анђела Митровић, заједно са вуковцима из ОШ „Сава Керковић“, летоваће у Алањи (Турска) од 29. јула до 5. августа. Биће смештени у „Oba Time hotel“.

Шести број ученичког листа „Каплари“, управо је изашао из штампе.
Одговорни уредници, професори Драгана Лазић и Биљана Јовановић, уз помоћ професора Ане Гавриловић и Милана Хрњазовића задужених за техничку припрему, односно ликовну опрему као и ученици новинарске и фото секције, омогућили су да остану забележена дешавања и ове протекле школске године.
Поред уобичајних ученичких и школских активности описаних у часопису, посебан значај овом издању даје обележавање 60 година од оснивања наше Школе.
Уживајте у читању.

ЛАЗАР ТОМОВИЋ, Ђак генерације у нашој школи 2018, данас је, на дан обележавања 130 година од оснивања Географског факултета, примио награду за студента генерације 2021/2022. на студијском смеру Просторно планирање. Свечаност је одржана у Ректорату Универзитета у Београду.
На фотографијама су, такође, некадашња ученица наше школе, проф. др Зора Живановић, шеф Kатедре за просторно планирање и декан факултета Велимир Шећеров.
Лазар је дипломирао 30. септембра прошле године, просечна оцена 9,80. Сада је на мастер студијама смера Просторно планирање и демонстратор у настави на Катедри за картографију.
Поносни на Лазара и његов успех!