Уз фото са сајта Машинског факултета УБ, са поносом делимо лепу вест: Некадашња ученица наше школе изабрана је за редовног професора. Рођена 28. августа 1986. у Горњем Милановцу. Докторирала је са 30 година на Машинском факултету. На Катедри за производно машинство наставу изводи из предмета: Биолошки инспирисани алгоритми оптимизације, Интелигентни технолошки системи, Методе одлучивања, Аналитичке методе у инжењерском пројектовању, Компјутерска симулација и вештачка интелигенција, Машинско учење интелигентних роботских система, Роботика и вештачка интелигенција и још неколико предмета. Машински факултет завршила је 2008. године, мастер инжењер машинства постала 2010, а доктор наука 2016. године. Љишку гимназију Милица Петровић завршила је школске 2004/2005. године. Честитамо! Милица, десно, једина од дама унапређена у звање редовног професора. П. С. Детаљније о Милици и свим нашим докторима наука у монографији школе.
Већ је традиција да наши ученици пред крај школске године дарују Љигу вече на српском и страним језицима, показујући раскош гласа, лепоту плеса, доносећи на сцену и исечке из класичних дела светске и српске књижевности, и популарну музику, лепе поетске тренутке, хумор, „шетње“ кроз различите државе и обичаје, ведар дух и лепоту комуникације. Каже се, говори српски да те цео свет разуме. Али, наши ученици су прилично овладали и страним језицима, немачким и енглеским, гимназијалци уче и латински, те смо чули и традиционалну студентску химну „Gaudeamus igitur“ и латинске изреке. Чуо се и руски језик. Вече језика започела је Ђурђина Стевановић песмом „Заспо Јанко“ којом је победила на републичком такмичењу из музичке културе „Триолица“. Пушкинова поема „Цигани“ инспирисала је ученике да испричају сву трагику љубави у руској степи. „Анабел Ли“, последња песма Едгара Алана Поа, о још једној трагичној љубави, а ученици су донели и модерну музичко –сценску верзију највеће љубавне приче свих времена, о Ромеу и Јулији, показујући да је љубав је гласнија од мржње. Гордост и предрасуде („Pride and Prejidice“) једна је од најлепших љубавних прича светске књижевности. У адаптацији сусрета Елизабете I и Мери, краљице Шкотске, видели смо сукоб моћи, политике и емоција, у коме једна одлука мења ток историје. The Addams Family је можда најнеобичнија породица на свету. Духовита и сатирична прича о легендарном јунаку Црном Груји, симболу српске народне досетљивости и отпора, испричана је на немачком језику, баш као и прича о професору Кости Вујићу, чија је харизма обележила читаве генерације ученика. Госпођа министарка евоцирала је успомене на дане када је имала или мислила да има власт. Гламур и романтика Њујорка педесетих година кроз култни филм „Breakfast at Tiffany’s”, снимљен 1961, такође су били инспирација нашим ученицима. Музичко –сценски моменти били су веома разноврсни. Песма из цртаног филма „Мулан“; „Cell Block Tango“, једна од најпознатијих нумера из мјузикла „Чикаго“ (Chicago); Hit the road, Jack!“; „Fly me to the moon”, чувена Синатрина песма; од инструмената, виолина и хармоника. За сам крај вечери, право музичко путовање уз безвременске хитове групе ABBА, која већ деценијама осваја публику широм света. У Градској библиотеци „Милован Данојлић“ наступило је 75 наших ученика и ученица. Програм са нашим ђацима капларима припремили су професори српског језика Драгана Лазић и Ана Нерић, професори немачког језика Биљана Миленковић и Катарина Живковић, професори енглеског језика Маја Ђукић и Урош Тошанић, и Ивана Кнежевић, професор музичке културе. Хвала свима који су подржали наше Вече језика!
Daibau Sistemје грађевинска платформа која повезује извођаче радова са инвеститорима (физичка и правна лица која су у потрази за мајсторима). У оквиру пројекта промоције средњих школа у Србији које у свом систему имају смерове везане за сектор грађевине, укључена је и наша школа. Циљ овог пројекта је да се свим људима који су у потрази за мајсторима и грађевинским фирмама, омогући да на једном месту добију информације о грађевинским образовним профилима, условима уписа, као и предностима похађања одређеног смера. Списак средњих школа налазе се на званичној страници: https://www.daibau.rs/skolovanje
Наши ђаци каплари посетили су у петак, 24. априла, установе културе у Ваљеву. На путу ка Ваљеву, кратко задржавање код споменика војводи Живојину Мишићу у Мионици. ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ВАЉЕВО налази се на месту где је била Ваљевска болница, чији су објекти зидани од 1880. до 1915. године. Ученици другог и трећег разреда видели су сталну изложбену поставку „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914-1915″ у централној згради некадашње болнице и по презентованим фотографијама и службеним документима, који су прворазредни историјски извори, натчовечанску борбу доктора и другог медицинског особља са пегавом тифусом који је однео многе жртве. Када је Ваљево ослобођено 8. децембра 1914, у болницама су били скоро само аустроугарски рањеници и болесници, домаћи су отпуштени кућама. Који дан касније, овде се појавио силан непријатељ –пегави тифус. Центар борбе против опаке болести била је сама болница, а како није било места за оболеле, смештани су у све веће објекте, све кафане, па и у зграду Медицинске школе, хотел Секулић, зграду Окружног суда. Цео град је постао болница, тифус је дошао у готово сваку кућу. После 15. јануара 1915. било је јасно, Ваљево се суочава са епидемијом. Помоћ Ваљеву и целој Србији, пружили су лекари и друго медицинско особље из Русије, Холандије, Швајцарске, Шкотске… Страдали су и страни лекари и добровољне болничарке, и наши лекари и медицинско особље, преминуо је и др Селимир Ђорђевић, управник болнице и сликарка Надежда Петровић, која је била добровољна болничарка. Кроз изложбу, односно страдање и херојство, водио нас је Владимир Дамњановић, истраживач у Међуопштинском историјском архиву, установи која чува прошлост и љишко-качерског краја. У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ученици су се кратко задржали, пошто су раније видели благо ове установе, а изложба „Анине“ у галеријском простору претходог дана је скинута. МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА, поред Ваљевске гимназије, основана је 1985. на иницијативу ваљевског гимназијалца Љубе Поповића (1936, Тузла – 2016, Београд), светски признатог сликара и академика. На годишњицу његове смрти, 2017. године, организована је велика ретроспективна изложба и отворена је спомен соба са уметниковом библиотеком, личним документима и предметима из атељеа. Данас се његова дела чувају и у Музеју савремене уметности у Београду, Музеју Зептер и у приватним колекцијама. У Модерној галерији у периоду од 40 година биле су изложбе значајних сликара 20. века, а у каталозима, који су пратили изложбе, аутори текстова су Борисав Пекић, Данило Киш, Леонид Шејка, Оља Ивањицки, Љубимир Симовић, Васко Попа, Живојин Павловић, Миодраг Павловић, Петер Хандке, Давид Албахари…
У четвртак, 23. априла, ученици су са проф. Драганом Смиљанић Милетић посетили Факултет за физичку хемију где су присуствовали предавању и урадили неколико једноставних вежби из форензике. Дочекали су их професорка Александра Ракић, професор Душан Димић и студенткиње демонстраторке. Ученици су прво присуствовали предавању професора Душана Димића на тему ,,Примене инфрацрвене и раманске спектроскопије у анализи наркотика“. Са научном саветницом Даницом Бајук Богдановић видели су примену инфрацрвене и раманске спектроскопије у анализама пигмената, наркотика… Ученици су са студенткињама су урадили три вежбе:
1.Електростатичка детекција трагова стопала, 2. Отисци прстију на глатким површинама, 3. Детекција крви помоћу луминола.
недељу, 26. априла 2026. у ОШ „Павле Савић“ у Београду одржано је Републичко такмичење из музичке културе основних и средњих школа Србије под називом „Триолица“, објављено од стране Министарства просвете, а у организацији Удружења наставника музичке културе Србије.
Такмичење “Триолица” предвиђа музичко надметање у четири дисциплине: 1. Вокални извођачи (солиста, дуети и терцети) 2. Мали састави (групе певача и мали инструментални састави) 3.Оркестри (мешовити и једнородни оркестри) 4. Хорови.
Вокални извођачи су се такмичили у пет жанрова: народна домаћа песма, народна страна песма, дечја песма, староградска песма и популарна забавна музика.
На такмичењу у дисциплини вокални извођачи наступило је преко 500 ученика из целе Србије. Наша ученица Ђурђина Стевановић, II разред гимназије, освојила је прво место певајући народну песму „Заспо Јанко“ за коју се верује да потиче са Косова и Метохије и датира из XV века. Као ментор и подршка ученицу је пратила професор Ивана Кнежевић, дипломирани музички педагог.
Честитке нашој Ђурђини и професорки Ивани!
Објављено
Наставница немачког језика Катарина Живковић, заједно са својом колегиницом из Ниша, Аном Милинковић, учествовала је на Скупштини наставника немачког језика у Бугарској, у Пазарџику. Скупштина, у организацији Удружења наставника немачког језика Бугарске, одржана је од 17. до 19. априла. Тема скупа била је вештачка интелигенција, а радионица коју су Катарина и Ана осмислиле – „Вештачка интелигенција у настави немачког језика“ – показала се као веома корисна за учеснике. Учесници су били активно укључени, размењивали су искуства и у пракси испробали једноставне алате које могу лако применити на часовима страног језика. За младе наставнице, ово је била изузетна прилика за професионално умрежавање и размену искустава са колегама из различитих земаља. Надају се да ће у будућности бити још оваквих сусрета.
Будим са брежуљцима и равничарска Пешта, а између Дунав. Преко Дунава мостови који су постали симбол града. Будим је историја, Пешта је центар привредног и културног живота. Сваки град има централно место, у престоници Мађарске то је Трг хероја, где је исписана готово комплетна историја овог народа. Булевар Андраши, Парламент на Тргу Лајоша Кошута, највећа је зграда у Мађарској. Брдо Гелерт, Цитредала, краљевска палата. Разгледање града са Дунава је посебан доживљај. Сентандреја је у 16. веку била центар Срба у Мађарској. На основу привилегија краља и цара Леополда I, 1690. године, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића, из Србије се у Сентандреју доселило 8000 српских породица. Овде је од 1812. до 1816. постојала Препарандија (Учитељска) школа за Србе, па је пресељена у Сомбор. Било је важно отићи на излет у ову варош, удаљену 20 километара од Будимпеште. Ту су Трг Вука Караџића, кућа Јакова Игњатовића, Саборна црква, Пожаревачка црква, Крст кнеза Лазара, Дворац краља Матије Корвина. Ваци, главна пешачка улица у главном граду, постоји више од два века. Ресторани, кафићи, хотели, тржни центри. У близини је Српска улица. Трећег дана завршено је наше разгледање Будапеста, за оне који диване маџарски. На празничном путовању су били наши ђаци каплари из првог и другог разреда.
