25.4.2024. Мали научни маскенбал
Средњошколци су обрадовали најмлађе другаре приредивши им мали научни фестивал под маскама. Одлучили смо да ове године наше дружење не буде ослоњено само на огледе већ и на упознавање са различитим културама и њиховим ношњама, језицима и различитим периодима живота који су обележени великим именима из света науке као што су: Сима Лозанић, Драга Љочић, Јелисавета Начић, Јосиф Панчић, Милева Марић, Павле Савић, Михаило Пупин, Марија, Пјер и Ирина Кири, Никола Тесла, Роберт Кох, Алфред Нобел, Лиза Мајтнер, Соња Коваљевска, Никола Коперник, Амадео Авогадро, Хеди Ламар, Каролина Кершел, Исак Њутн, Барбара Маклинток, Александар Флеминг, као и прва љишка фармацеуткиња Савка Ристић. Малишани су уживали у огледима који су били прилагођени њиховом узрасту, а у вези са овим славним именима. Научни маскенбал ће бити организован још једном на тргу, у бројнијем саставу. Радујемо се.
Професорке Јелена Тошанић и Драгана Смиљанић Милетић
Говори српски да те цео свет разуме, позната је изрека, али да ти разумеш свет, потребно је знати стране језике.
Наше Вече језика, заказано је за 16. мај, дан рођења Десанке Максимовић.
Током пролећног распуста, чланови наше ученичке компаније ишли су на једнодневни излет у Београд.
Дан је почео посетом храму Светом Сави. Први сусрет са овом светињом оставио је дубок траг у нама.
Упутили смо се ка горњем Дорћолу, у Завод за интелектуалну својину Републике Србије, на позив господина Саше Здравковића, поводом светског дана интелектуалне својине који се обележава сваког 26. априла у циљу подизања свести и знања о томе како патенти, ауторско право, жигови и индустријски дизајн утичу на наш свакодневни живот.
Завод је посебна организација у систему државне управе у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права. Република Србија, у правном континуитету преко Краљевине Србије, као једна је од 11 земаља оснивача Париске уније (1883), је Управу за заштиту индустријске својине основала знатно касније – 15. новембра 1920. године.
Први патент регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је за проналазак „Строј за печење ракије“, на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада. Радило се о пренесеном мађарском патенту бр. 48772, а први патент који је одобрила наша Управа био је патент регистрован под бројем 7 за проналазак „Сама себе љуљајућа колевка“, на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.
У Заводу је, закључно са 2020. годином, регистровано 61.248 патената, 1.690 малих патента, 79.599 жигова и 11.524 индустријских дизајна.
Предах, у башти ресторана Смоквица, искористили смо да са нашом менторком Јованом, анализирамо даље активности које нас очекују за Национално такмичење 20. маја.
Након тога отишли смо у Народни музеј.
За крај дана оставили смо Скадарлију.
Ученици треће године гимназије, заједно са ментором и разредним старешином Урошем Тошанићем, учествовали су 24. априла на републичком такмичењу из енглеског језика на Универзитету Сингидунум. „Прича из наше школе која инспирише“, односила се на јубилеј Школе, 60 година постојања, обележен низом програма у мају прошле године.
У конкуренцији 25 школа из целе Србије, освојена је престижна прва награда – путовање у Будимпешту у мају. Наши победници гимназијалци су: Невена Каргановић, Калина Обрадовић, Милица Тришић и Вукашин Фатић.
Честитамо ученицима и проф. Урошу!
Илија Даниловић, ученик IV/2, освојио је прво место у атлетици, дисциплина бацање кугле, на Окружном тачмичењу ученика средњих школа у Ваљеву. Честитке Илији и његовом ментору, проф. Ивану Радисављевићу, уз жеље на успешан наступ у мају у Сремској Митровици.
Ученица наше школе, Елена Даничић, примљена је у Истраживачки центар ,,Петница“ на зимски семинар на одсеку за хемију. Елена је провела седам дивних дана у Петници учећи, истражујући и дружећи се. Пошто је успела да истакне своје ангажовање и љубав према науци, позвана је и на летњи семинар у овај познати истраживачки центар. Желимо јој срећу у даљем откривању магичног света хемије.
Елена је други разред гимназије, а проф. хемије и разредни старешина је Јелена Тошанић.
Богдан Марић, ученик првог разреда гимназије, освојио је прво место, са максималних 20 поена, на Окружном такмичењу из српског језика и језичке културе, одржаном 6. априла у Медицинској школи у Ваљеву и обезбедио пут у Тршић на Републичко такмичење, 26. маја.
У Ваљеву су биле и Тијана Поповић, Богданова другарица из одељења, као и Милица Михајиловић, други разред гимназије.
Уз честитке Богдану и ментору, проф. Зорици Пејовић, информација да је он освојио друго место на Књижевној олимпијади, одржаној 17. марта у Ваљевској гимназији и само поен га је делио од републичког нивоа.
Ниш, Београд, Нови Сад и Крагујевац били су овог марта домаћини ученицима из 112 ученичких компанија из 49 градова и општина! Са ових пет манифестација изабрано је 20 екипа које су се пласирале на Национално токмичење које ће бити одржано у Београду од 19. до 21. маја ове године. Ми смо међу њима.
Ученичка компанија наше школе „Teen Needs“ основана је у децембру 2023. године. Њени чланови су: Ивана Радовановић, Матија Маринковић, Анита Павловић, Јелена Јевтић, ученици друге године економског смера, професор-ментор Катарина Марковић и професор-асистент Јелена Тошанић.
На регионалном такмичењу у Крагујевцу наша компанија је представила свој рад кроз производ „Eins Zwei & Dry“.
Идеја за овакав производ јавила се као последица свакодневних дискусија тинејџера о томе како немају увек згодну прилику да се побрину о својој хигијени.
Симболичан превод назива производа „Један два и сув“ управо говори о једноставности коришћења производа. Наиме, наш производ се састоји од течности и рукавице. Рукавица служи да се на њену једну страну нанесе течност и очисти део тела (пазух), а другом страном да се обрише тј. осуши. Течност у себи садржи дестиловану воду, алкохол, глицерол и етерично уље. Сваки састојак има своју намену:
Вода – чисти
Алкохол – дензификује
Глицерол – спречава дехидратацију
Етерично уље – пружа мирис
Ученичка компанија је образовни програм који омогућава ученицима да буду укључени у развој и вођење сопствених компанија, са реалним производима и услугама, као и да управљају зарађеним новцем за време трајања њиховог средњошколског образовања. Програм се заснива на принципу учење кроз рад – ученици кроз наставни план, под надзором обучених наставника ментора, стварају компанију, развијају је и затварају у току једне школске године.
Како би обезбедили успешно пословање својих компанија, ученици су подстакнути да остварују интеракцију са пословним сектором, потенцијалним купцима, институцијама и цивилним сектором, истовремено промовишући свој рад и заједницу у ширем контексту од школе.Кроз програм Ученичка компанија, ученици поред тога што стичу знања о механизмима помоћу којих функционише бизнис, уче и о тржишној економији у Србији и користи коју она доноси.
Иако је основна идеја овог програма подстицање предузетничког духа и финансијске писмености, а најважнији жељени резултат програма отварање могућности самозапошљавања и запошљивости младих, овај програм доприноси и личном развоју ученика.
Наш развојни пут од идеје до финалног производа и представљања на такмичењу, изгледао је овако:
И ПОЂОСМО И РАДОВАСМО СЕ И СУСРЕТОСМО СЕ – НОВИ САД, ВАЉЕВО И ЉИГ; САБРА НАС МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ СВОЈОМ КУЋОМ, ЦРКВОМ, ШКОЛОМ И ПОЕЗИЈОМ!
НА ЛЕКУ СЕ НЕ ЗАХВАЉУЈЕ!
„Најбоље ми је у школи. Она ми је упориште и уточиште, једино место где сам заштићен од произвољности и грубости свакидашњице, где се могу потврђивати. Она је као голема и разноврсна књига, која се упорно и споро ишчитава – сваког дана по неколико редака, или по две-три странице – и где је пописано све што је људски род измислио, открио, створио и учинио. Знатан део онога, што се учи, чини се некористан, неупотребљив, без везе са животом. И то је, можда, главни разлог због којег се у школи осећам тако добро: њена одвојеност од живота, дивна некорисност онога што се у њој учи! „Некорисност“ је прави лек од заморне сврсисходности којој се, код куће, у свакодневном животу, подвргава сваки корак. У школи се одмарам од свих оних заморних послова и незавршивих ситних обавеза, што се деци, на селу, намећу од часа кад се усправе на ноге! Ја знам да ме нису дали у гимназију зато да би ме поштедели тих досадних дужности, о не!, њихов је план сасвим други, али ето, у остваривању далекосежне замисли према којој бих, кад одрастем, добио неки невероватно лак, чист и добро плаћен посао, ја сам већ сад нашао своју тајну радосну рачуницу: добро ми је у школској клупи, уживам у учењу! У напетим пролећним преподневима, која зује као светлосне кошнице, душа се опија чистим значењима, уздиже се до врхунца смислености. Сваки школски предмет достојан је јаче или слабије пажње, сваком би се цео живот могао посветити. Напор, уложен у савлађивање градива, учвршћује моје самопоуздање и врло брзо се награђује. Радост, што је духу доноси разумевање узрока ствари, и њихових веза, праћена је поносом због добрих оцена, које се нижу у дневнику.“
Одломком из романа „Ослободиоци и издајници“ из 1997. године, за који је Милован Данојлић добио НИН-ову награду, сећамо се великог писца, ђака љишке Државне гимназије.
Данојлићевим стазама јуче су ишли ученици наше школе, ваљевски и новосадски гимназијалци, представници Наставничког удружења из Љига, библиотекари, љубитељи писане речи. Посетили су, ходећи стазама и богазима бранчићким и ивановачким, стару кућу Данојлића, цркву – Данојлићеву задужбину на Камаљу, школу у којој је учио, уз освежење и ђаконије удружења жена „Златне руке“.
Трећи поход „Стазама Милована Данојлића“ почео је посетом Библиотеци, дочеком учесника испред наше школе и одласком до љишке цркве, а био је у знаку МАРТА, МЕСЕЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА и на Светски дан поезије. А поезија која се читала, зна се, Данојлићева.
