У петак, 23. октобра, реализован је семинар „Припрема школе за спољашње вредновање – кораци ка унапређивању квалитата рада“, као део програма сталног стручног усавршавања наставника и стручних сарадника. Аутори и реализатори семинара су Роберт Џунић и Александар Милошевић из Ниша.
Спољашње вредновање школа је важан процес којим се процењује квалитет рада образовних установа.
Сазнали смо који су основни критеријуми спољашњег вредновања; како припремити спољашњу документацију и евиденцију; на који начин укључити наставно особље, ученике и родитеље; како користити повратне информације и вредновања за унапређење рада школе.
Семинару је присуствовало 20 наставника, који су активно учествовали у радионицама и предавању

СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ, МИОДРАЖЕ ПАВЛОВИЋУ!

(15. јануар 1970 – 21. јануар 2013)

У Градској библиотеци „Милован Данојлић“ представљена је књига мр Миодрага Павловићa под називом „Спреми се да говориш II”, коју су приредиле професорке Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Љиљана Бајић и проф. др Зона Мркаљ. Издавачи су Наставничко удружење Љиг и Градска библиотека „Милован Данојлић“, у којој је био председник Управног одбора до смрти 21. јануара 2013. године.
Миодраг Павловић био је две године у нашој школи, потом је средњошколско образовање наставио у XIII београдској гимназији. Филолошки факултет је завршио 1994, и исте године уписао постдипломске студија на смеру Методика наставе књижевности, које је окончао 2003. одбранивши магистарски рад под насловом „Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела“.
Тема за израду докторске дисертације била је „Наставно пруочавање романа у основној и средњој школи“, а за ментора је изабрана др Љиљана Бајић.
Миодраг Павловић био је професор Српског језика и књижевности у нашој школи од 18. јануара 1999. до 27. новембра 2008. године, а предавао је и Грађанско васпитање. На Филолошком факултету почео је да ради са студентима 2007, а у звање асистента за Методику наставе књижевности и српског језика, изабран је 2008. године.
У име Наставничког удружења Љиг, Маријана Неговановић Обрадовић обратила се присутнима, присећајући се Микице као колеге и човека који је препознавао потенцијале младих и подстицао их на стваралачке активности. Истакавши да је његов живот био посвећен спремању да говори, подсетила је на његов изненадни одлазак и трајни допринос образовању.
Маријана и др Данијела Николић Ђорђевић, обе некадашње ученице наше школе, биле су задужене за лектуру и коректуру књиге.
Иако није успео да заврши докторску дисертацију и стекне академски назив доктора филолошких наука, Миодрагова незавршена докторска дисертација, објављена је у виду књиге 13 година након његовог одласка.
Прва књига „Спреми се да говориш“, објављена је 2013, приредили су је проф. др Зона Мркаљ и проф. др Бошко Сувајџић, а издавач је Друштво за српски језик и књижевност.

Спреми се да говориш, Миодраже Павловићу.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
(На наставним листићима,
на школској икони,
на читуљи од облака.)

Из поеме проф. др Бошка Сувајџића
П. С. Хвала свима који су дошли у Библиотеку, а посебно колегиницама из Ваљева и Мионице.

НУЉ путем слатке тајне Тревиза: Тирамису и La dolce vita

/9. 10 – 12. 10. 2026/

Најпре долазимо у ПОРТОГРУАРО, шармантни градић у региону Венето, смештен уз реку Лемени, познат по свом венецијанском архитектонском стилу и надимку „мала Венеција“.
Галерија Мoлини смештена је на реци Лемени где се налазе старе воденице.У граду је и катедрала Св. Андреа из 19. века са препознатљивим нагнутим звоником високим 59 метара.
Градић нас је дочакао окупан сунцем, жамором Италијана који испијају еспресо и шетају тргом где се продају антиквитети и различити предмети ручне израде.
Након тога стижемо до узаврелог и ужурбаног Тревиза.
ТРЕВИЗО, са више од 80.000 житеља је главни град истоимене италијанске покрајине, има добро очуван стари град који датира из средњег века. Познат је и по неколико ствари за које смо сви чули. Овде се налазе седишта неколико брендова – Benetton, Sisley, Geox, Lotto и Delоnghi. Такође, сматра се да су просекo – чувена врста пенушавог вина и кремасти десерт тирамису настали овде.
Трг Сињoри је главни трг и жила куцавица града. Иза њега је Трг Св. Вида са фонтаном и ресторанима и две прастаре цркве које се ослањају једна на другу – црква Св. Луције и црква Светог Вида.
На само пар минута хода је и катедрала Св. Петра. Иако је на овом месту још од 6. века постојала ранохришћанска богомоља, катедрала свој данашњи неокласични изглед добија реконструкцојом изведеном крајем 18. века.
Калмађоре је главна градска улица, а у мало завученом пасажу може се видети популарна Fontanа delle Tette (Фонтана дојки). Фонтана је направљена 1559. г. и приказује жену која притиска груди док јој из брадавица тече вода, односно за време градских светковина из једне дојке тече црно вино, а из друге бело вино. Баш као и у Венецији и центар Тревиза је испреплетан правим малим лавиринтом канала. Овде смо присуствовали светском такмичењу у прављењу тирамисуа, као и дегустацији овог колача у посластичарници Le Beccherie, која је измислила оригиналан рецепт, наравно уз чашу одличног просека! Чини ми се да је, ипак, све нас освојио и срце нам украо АЗОЛО, ушушкани градић на 101 m надморске висине, за чији су данашњи изглед и атмосферу заслужне три невероватне жене – кипарска краљица Катерина Корнаро (1454-1510), међународна богиња позоришта Елеонора Дузе (1858-1924) и истраживачица, списатељица и фотографкиња Фреја Старк (1893-1993)!Следећа дестинација нам је тихи КАСТЕЛФРАНКО и посета Ђорђонеовој кући – музеју. Ђорђоне (1478-1510) је један од најзначајнијих уметника високе ренесансе у Венецији. Познат је по мистично-поетском квалитету својих дела. Духовно је сличан Леонарду. Данас му се са сигурношћу може приписати само 6 слика. Због оскудног опуса и мањка података о његовом идентитету, Ђорђоне је једна од најмистериознијих фигура у историји европске уметности,
Поново смо у Тревизу и присуствујемо завршним манифестацијама и проглашењу победника Светског тирамису купа!Враћамо се уморни али задовољни, свако са својим парчетом успомена.У књигу утисака мала љишка екипа истакла је своју девизу: Carpe diem! Следите је и ви!

ТРИБИНА: ЗНАЧАЈ И УЛОГА ХИТНИХ СЛУЖБИ У САОБРАЋАЈНИМ НЕЗГОДАМА

Пројекат „Примером освести“ реализује Удружење грађана „АКТИВ НС“ из Новог Сада уз подршку Министарства туризма и омладине и у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије.
У оквиру пројекта одржана је едукативна трибина за ученике Средње школе „Хиљаду триста каплара“, посвећена значају и улози хитних служби у саобраћајним незгодама. Учесници трибине су били представник Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Љигу – Драгана Нерић, Црвеног крста у Љигу – Драгана Илић, Ватрогасно-спасилачке службе Љиг – Вељко Весић, као и представнии Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије.
Након трибине, ученици и волонтери Црвеног крста учествовали су у уличној акцији, током које су грађанима указивали на значај безбедног и одговорног понашања у саобраћају.

ДР МИЛИЦА ПЕТРОВИЋ-Редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду

Уз фото са сајта Машинског факултета УБ, са поносом делимо лепу вест: Некадашња ученица наше школе изабрана је за редовног професора.
Рођена 28. августа 1986. у Горњем Милановцу. Докторирала је са 30 година на Машинском факултету. На Катедри за производно машинство наставу изводи из предмета: Биолошки инспирисани алгоритми оптимизације, Интелигентни технолошки системи, Методе одлучивања, Аналитичке методе у инжењерском пројектовању, Компјутерска симулација и вештачка интелигенција, Машинско учење интелигентних роботских система, Роботика и вештачка интелигенција и још неколико предмета.
Машински факултет завршила је 2008. године, мастер инжењер машинства постала 2010, а доктор наука 2016. године.
Љишку гимназију Милица Петровић завршила је школске 2004/2005. године.
Честитамо!
Милица, десно, једина од дама унапређена у звање редовног професора.
П. С. Детаљније о Милици и свим нашим докторима наука у монографији школе. 

Прикажи мање

ВЕОМА БОГАТ КЊИЖЕВНО-ЈЕЗИЧКИ И МУЗИЧКО-СЦЕНСКИ МЕНИ

Већ је традиција да наши ученици пред крај школске године дарују Љигу вече на српском и страним језицима, показујући раскош гласа, лепоту плеса, доносећи на сцену и исечке из класичних дела светске и српске књижевности, и популарну музику, лепе поетске тренутке, хумор, „шетње“ кроз различите државе и обичаје, ведар дух и лепоту комуникације.
Каже се, говори српски да те цео свет разуме. Али, наши ученици су прилично овладали и страним језицима, немачким и енглеским, гимназијалци уче и латински, те смо чули и традиционалну студентску химну „Gaudeamus igitur“ и латинске изреке. Чуо се и руски језик.
Вече језика започела је Ђурђина Стевановић песмом „Заспо Јанко“ којом је победила на републичком такмичењу из музичке културе „Триолица“.
Пушкинова поема „Цигани“ инспирисала је ученике да испричају сву трагику љубави у руској степи.
„Анабел Ли“, последња песма Едгара Алана Поа, о још једној трагичној љубави, а ученици су донели и модерну музичко –сценску верзију највеће љубавне приче свих времена, о Ромеу и Јулији, показујући да је љубав је гласнија од мржње.
Гордост и предрасуде („Pride and Prejidice“) једна је од најлепших љубавних прича светске књижевности.
У адаптацији сусрета Елизабете I и Мери, краљице Шкотске, видели смо сукоб моћи, политике и емоција, у коме једна одлука мења ток историје.
The Addams Family је можда најнеобичнија породица на свету.
Духовита и сатирична прича о легендарном јунаку Црном Груји, симболу српске народне досетљивости и отпора, испричана је на немачком језику, баш као и прича о професору Кости Вујићу, чија је харизма обележила читаве генерације ученика.
Госпођа министарка евоцирала је успомене на дане када је имала или мислила да има власт.
Гламур и романтика Њујорка педесетих година кроз култни филм „Breakfast at Tiffany’s”, снимљен 1961, такође су били инспирација нашим ученицима.
Музичко –сценски моменти били су веома разноврсни. Песма из цртаног филма „Мулан“; „Cell Block Tango“, једна од најпознатијих нумера из мјузикла „Чикаго“ (Chicago); Hit the road, Jack!“; „Fly me to the moon”, чувена Синатрина песма; од инструмената, виолина и хармоника.
За сам крај вечери, право музичко путовање уз безвременске хитове групе ABBА, која већ деценијама осваја публику широм света.
У Градској библиотеци „Милован Данојлић“ наступило је 75 наших ученика и ученица.
Програм са нашим ђацима капларима припремили су професори српског језика Драгана Лазић и Ана Нерић, професори немачког језика Биљана Миленковић и Катарина Живковић, професори енглеског језика Маја Ђукић и Урош Тошанић, и Ивана Кнежевић, професор музичке културе.
Хвала свима који су подржали наше Вече језика!

Промоција средњих школа на платформи Daibau Sistem

Daibau Sistem је грађевинска платформа која повезује извођаче радова са инвеститорима (физичка и правна лица која су у потрази за мајсторима). У оквиру пројекта промоције средњих школа у Србији које у свом систему имају смерове везане за сектор грађевине, укључена је и наша школа. Циљ овог пројекта је да се свим људима који су у потрази за мајсторима и грађевинским фирмама, омогући да на једном месту добију информације о грађевинским образовним профилима, условима уписа, као и предностима похађања одређеног смера. 
Списак средњих школа налазе се на званичној страници: https://www.daibau.rs/skolovanje

ПУТОВАЊЕ У ЦЕНТАР ОКРУГА – ВАЉЕВО

Наши ђаци каплари посетили су у петак, 24. априла, установе културе у Ваљеву.
На путу ка Ваљеву, кратко задржавање код споменика војводи Живојину Мишићу у Мионици.
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ВАЉЕВО налази се на месту где је била Ваљевска болница, чији су објекти зидани од 1880. до 1915. године.
Ученици другог и трећег разреда видели су сталну изложбену поставку „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914-1915″ у централној згради некадашње болнице и по презентованим фотографијама и службеним документима, који су прворазредни историјски извори, натчовечанску борбу доктора и другог медицинског особља са пегавом тифусом који је однео многе жртве.
Када је Ваљево ослобођено 8. децембра 1914, у болницама су били скоро само аустроугарски рањеници и болесници, домаћи су отпуштени кућама.
Који дан касније, овде се појавио силан непријатељ –пегави тифус. Центар борбе против опаке болести била је сама болница, а како није било места за оболеле, смештани су у све веће објекте, све кафане, па и у зграду Медицинске школе, хотел Секулић, зграду Окружног суда. Цео град је постао болница, тифус је дошао у готово сваку кућу. После 15. јануара 1915. било је јасно, Ваљево се суочава са епидемијом.
Помоћ Ваљеву и целој Србији, пружили су лекари и друго медицинско особље из Русије, Холандије, Швајцарске, Шкотске… Страдали су и страни лекари и добровољне болничарке, и наши лекари и медицинско особље, преминуо је и др Селимир Ђорђевић, управник болнице и сликарка Надежда Петровић, која је била добровољна болничарка.
Кроз изложбу, односно страдање и херојство, водио нас је Владимир Дамњановић, истраживач у Међуопштинском историјском архиву, установи која чува прошлост и љишко-качерског краја.
У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ученици су се кратко задржали, пошто су раније видели благо ове установе, а изложба „Анине“ у галеријском простору претходог дана је скинута.
МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА, поред Ваљевске гимназије, основана је 1985. на иницијативу ваљевског гимназијалца Љубе Поповића (1936, Тузла – 2016, Београд), светски признатог сликара и академика. На годишњицу његове смрти, 2017. године, организована је велика ретроспективна изложба и отворена је спомен соба са уметниковом библиотеком, личним документима и предметима из атељеа.
Данас се његова дела чувају и у Музеју савремене уметности у Београду, Музеју Зептер и у приватним колекцијама.
У Модерној галерији у периоду од 40 година биле су изложбе значајних сликара 20. века, а у каталозима, који су пратили изложбе, аутори текстова су Борисав Пекић, Данило Киш, Леонид Шејка, Оља Ивањицки, Љубимир Симовић, Васко Попа, Живојин Павловић, Миодраг Павловић, Петер Хандке, Давид Албахари…