За наредну школску 2024/2025. годину, планиран је упис следећих образовних профила.

Детаљније информације налазе се у следећим прилозима
За наредну школску 2024/2025. годину, планиран је упис следећих образовних профила.

Детаљније информације налазе се у следећим прилозима
У присуству чланова нашег колектива, свештеника и гостију, обележили смо школску славу Светог Саву. Ученици наше школе, Милица Михајиловић, Елена Даничић, Ивана Радовановић, Богдан Марић и Душан Станојчић, употпунили су празник рециталом, песмом и музиком.




Након ученичког програма, уследило је међусобно даривање колега.


















На годишњој конференцији „Корак у искорак“ – Института за хемију, технологију и металургију, Универзитета у Београду, одржаној у четвртак, 14. децембра, некадашњем ученику наше школе, др Филипу Влаховићу, додељена је награда за изузетни научни допринос. Ова награда везује се за научну публикацију у часопису ‘Applied Catalysis B: Environmental’, што је чини научним доприносом са највећим Импакт фактором у 2023. години. Свечаности су присуствовали запослени у ИХТМ, као и декани других факултета и представници Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Пре три године Филип је докторирао на Хемијском факултету у Београду, а дисертацију је написао и одбранио на енглеском језику.
Филип је матурирао у нашој школи 2008. године.
Свака част, Филипе!

Библиотекарка Валентина Поповић, наша бивша ученица, посетила је одељење прве године Гимназије поводом обележавања годишњице од одласка песника и похода „Стазама Милована Данојлића“. Подељени су QR кодови на којима се налази Е-библиотека за ученике, са албумом о библиотерапији. Захваљујемо Каји Панчић Миленковић на подељеном сећању на Милована и на интервјуу који је урадила са Данојлићем, а објављеном у Летопису Матице српске. Интервју је послужио као материјал вежбања јавног наступа ученика и упознавању живота и рада академика Данојлића.








„Вера у писану реч је трајна и никад неће нестати упркос појави све моћније електронске технологије. Добра књига у руци је незаменљиво осећање“ – рекао је Душан Ковачевић, председник Одбора Сајма књига.
Сајам књига у Београду ове године одржан је по 66. пут. Ми смо га и ове године посетили 26.10, на Школски дан. То је манифестација која окупља љубитеље књига различитих годишта, професија, образовања. Поред познатих књижевника, можете ту срести глумце, политичаре, спортисте обичне људе који се са ранчевима , коферима гурају кроз масу људи у потрази за својим омиљеним делима. Стрпљиво смо чекали да се рашчисти гужва испред појединих штандова не бисмо ли и ми нашли оно по шта смо дошли. Гурање, врућина, вишесатно ходање нам се исплатило. Изашли само са Сајма уморни физички, али духовно испуњени.

Ове године почасни гост је Француска а међу осталим гостима су израелски приповедач Етгар Керет, чије су књиге преведене на скоро педесет језика, Португалац Жоао Тордо и две велике звезде, Британци Сајмон Сибаг Монтефјоре и Кејт Мос.
На крају манифестације додељене су бројне награде
У категорији за издавача године, награду је добио „Завод за заштиту споменика културе Београда“.
Жири је одлучио да награду за Издавачки подухват године додели књизи „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности“.
За најбоље издавача из дијаспоре проглашен је „Андрић институт, Андрић град Вишеград“. Посебно признање за области из науке додељено је „Хук издаваштву“ за књигу „Кнез Михаило Обреновић“.
Награда за дечју књигу године припала је Драгани Малешевић, ауторки едиције „Књиге са којима се расте“.
Специјално признање за издавача, књигу и стрип, чланови жирија доделили су „Геопоетици“ за 30 година постојања, „Заводу за уџбенике“ за књигу „Хирургија аорте“ Лазара Б. Давидовића, „Српској књижевној задрузи“ за едицију „Српска књижевност за децу“ и Банатском културном центру Ново Милешево, Културном центру Војводине „Милош Црњански“ из Новог Сада за „Изабрана зенитистичка дела Коло 1“.
Према жирију, награда за најлепшу књигу „Богдан Кршић“ додељена је књизи „Код куће“ групе стрип ауторки под именом „Стрипотеке“, у издању „Бесне кобиле“.






Млечни производи као хладно предјело. Веште руке наших ученика правиле су слику на тањиру. Уз декорације тањир је процветао.
Слика српске закуске у њу иде: Чварци са младим луком, говеђа пршута, свињска пршута, кулен, чајна, суџук, урнебес куглице, комбинација парадајз са јајима и сиром, паприка у павлаци, пребранац са љутим паприкама.