Средња школа Љиг

У Београду, 1. и 2. фебруара је одржано национално такмичење „Пословни изазов“.
85 средњошколаца из 42 града и чак 67 средњих школа јуче и данас такмичили су се и потрудили да осмисле производ или услугу која ће помоћи наставницима и ученицима да на лакши и функционалнији начин приступају учењу. Средњошколци из целе Србије подељени у 17 тимова борили су се за једно од прва 4 места која ће Србију представљати на Пословном изазову западног Балкана. У тиму број 10, била је Милица Михајиловић ученица наше школе. На овај ниво такмичења пласирала се као члан тима који је био победник на регионалном такмичење, одржано 19. октобра 2022.
Победничко постоље припало је ТИМУ БРОЈ 3 који је осмислио платформу која ради по принципу ChatGPT и која је намењена просветном кадру како би лакше и брже припремали час по наставном плану.

Преносимо вам део атмосфере

У сећање на мр Миодрага Павловића, професора наше школе (15.1.1970 – 21.1.2013), песма проф. др Бошкa Сувајџића, објављена у његовој песничкој збирци Anima viva

СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ
Миодрагу Павловићу, у небеском Љигу
Спреми се да говориш, Миодраже Павловићу.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
Очима, ушима, књигама у ранцу.
(Форсирањем романа-реке.)
Закопај језик испод камена, дубоког.
(Закопај га да ћути.)
Нека се језик око непца окојаси.
(Туго моја, без броја си.)
Спреми се да говориш.
На Патмосу, Ефесу, Пергаму, у Смирни:
језиком са седам меридијана.
У вертикалној перспективи,
међу облацима и птицама.
Проговориш ли, ти ћеш видети.
Када станеш пред судијом, запитаће те судија говорећи:
чујеш ли шта ове речи на тебе сведоче.
И оплетавши венац од трња метаће ти га на главу.
И даваће ти трску у десницу.
И метаће ти више главе кривицу твоју написану.
И писаће да си крив.
А ти ћути, прави се да си жив.
(Као што и јеси.)
Живи храм живога бога,
у коме се врши непрекидно боголучење.
Обуци речи, мирочинитељу,
од камена утврда царских, биљака мироносивих.
Свима си био све: ако изузмеш себе у свему
шта ће ти остати?
Нека блеје суклате:
ти говори: речи су хлеб.
(А смрт никад ништа.)
И они охоли, неправедни и непоштени,
и они су говорили речима
као и ти.
Штеди речи.
(Не из шкртости, не.)
Спреми се да говориш.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
Језиком са седам меридијана.
Укрсти речи
као ђаво
(или Јулија Кристева).
Сад, кад су ти доступне све архиве и сви садржаји.
Наслови,
поднаслови,
епиграми,
порно сајтови,
рекламе.
Спреми се: опиши свој живот.
Шта ти се у њему није допало,
шта је привукло твоју пажњу,
шта си пропустио.
Штеди речи.
Говор је канцероген: расцветали јабучар грла.
Искажи наклоност сунцу и славују.
Нека сунце дарује јасике и брезе
(ти даруј сунце).
Почуј савет стиха, шум воденичког точка,
мливо рефрена.
Формирај слику, уобличи свест.
Естетизуј тишину.
Овладај азбуком лишћа, буди лист.
Отклони нејасноће, рецепцијске препреке, шумове.
Измешај висине, облике и боје.
Спреми се искрено,
поверљиво, снажно, са наклоношћу.
(Лирски сугестивно.)
Ускрсни речи
као бог
(или Виктор Шкловски).
Установи ко изговара речи
приписане теби.
И ко је дозволио твојим речима право да се разликују
(и када говоре исто).
Спреми се да говориш речима које ће други избегавати:
речима-дечацима и и речима-девојчицама.
Речима печеним на уранијуму.
Оживи речи
као пергамент
испод Ниниве.
Прави се да су живе.
(Као што и јесу.)
Планирај речи.
Ангажуј конструкторе, словослагаче, трговце ретким металима.
Бог нека води рачуна о вечности, ти брини о речима.
Мисли речима:
речи никад довољно.
Ослушкуј пријатне звуке који те окружују,
посматрај биљни свет:
омириши боје.
Спреми се да говориш, Миодраже Павловићу.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу.
(На наставним листићима),
на школској икони,
на читуљи од облака.

Милена Васиљевић рођена је у Љигу 2. марта 1972. године. Прва четири разреда завршила је у школи у Јајчићу, потом у Љигу, где је заслужила Вукову диплому. У време усмереног образовања, школске 1989/90. године, у нашој школи постала је лабораторијски техничар за хемију, као ђак генерације, уз Вукову диплому. Определила се за студије медицине.

На Медицинском факултету у Београду дипломирала је 1998. године. На Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ завршила је oпшти лекарски стаж и специјализацију из педијатрије. Са само 31 годином, била је најмлађи специјалиста у својој генерацији, а са 33 године и магистар медицинских наука.

Године 2015. почела је да ради на Институту за неонатологију у Београду, бавећи се превремено рођеном децом и науком, а 2017. стиче докторат из неонатологије, са докторском дисертацијом под називом „Значај одређивања ехокардиографских и биохемијских параметара срчане дисфункције код новорођенчади са перинаталном асфиксијом“.

Данас ради на Институту за мајку и дете у Београду.

Године 2021. поводом Дана општине Љиг, добила је највише општинско признање, Плакету „Ђак каплар“, за велики труд који улаже у лечење деце, како из наше општине, тако и целе Србије.