Аутор: admin

Био један храст, у дворишту љишке Гимназије. Државне реалне, потом у дворишту ОШ “Сава Керковић”, од 1984. то је само двориште Гимназије “Лука Спасојевић”, а данас Средње школе “Хиљаду триста каплара”.
Под храстом сам је љубио, певао је сигурно неки ученик, а пре њега храсту се дивио један Песник, Милован Мића Данојлић, три године ђак Државне реалне гимназије, која је постојала од 1945. до 1955. године.
Под храстом су ђаци стварали успомене, маштали о будућности, ту су се осамљивали заљубљени парови, под храстом је било обавезно фотографисање на крају школске године.
Тог храста више нема, а на његовом месту у фебруару је посађен нови храст, који ће бити спона прошлости и будућности.
На инфо табли су подаци о историјату Гимназије, као и подаци о пројекту Благодар, иза којег стоје некадашњи ученици љишких школа, основне и средње: Драган Сајић идејни творац и координатор пројекта, Милијан Мариновић, Матија Сајић, Николија Паприка, Маријана Неговановић Обрадовић, Сара Паприка, Вујадин Ђурђић, Исидора Рашић и Душан Броћић. Ту је и песма Милована Данојлића о дрвећу. У међувремену, храст је озеленео и право је време за прво представљање пројекта Благодар.
Овог маја, месеца у ком је 1963. основана Гимназија, јавности су се обратили Драган Сајић, Маријана Неговановић Обрадовић, Сара Паприка, а речи захвалности упутила је директорка школе Биљана Јовановић. Ученици школе, Милица Михајиловић, Богдан Марић и Софија Сретеновић извели су пригодан програм посвећен делу књижевника и академика Милована Данојлића (1937-2022), заправо испричали су причу о старом храсту, једном од симбола Љига, а не само школе. И поруке за будућност, са пуно емоција и топлине, што је дирнуло све присутне.
Драган Сајић је казао: “Када посадимо дрво, не мислимо само на данас. Мислимо на децу која ће се ту играти, на ученике који ће тражити хлад под његовом крошњом и на генерације које ће испод тог дрвета први пут заволети природу”, додавши “Никад не знамо шта ће за неког значити то дрво”.
Директорка школе, Биљана Јовановић, захвалила је на Благодару, првом дрвету благодараца, рекавши да храст симболизjје снагу, заштиту, отпорност, чврстину, симболизује човека и људско тело. И да школа ништа лепше ни боље није могла добити на дар.
Цитат из романа “Ослободиоци и издајници” за који је Милован Данојлић у јануару 1998. примио НИН-ову награду:
“У напетим пролећним преподневима, која зује као светлосне кошнице, душа се опија чистим значењима, уздиже се до врхунца смислености. Сваки школски предмет достојан је јаче или слабије пажње, свакоме би се цео живот могао посветити. Напор, уложен у савлађивање градива, учвршћује моје самопоуздање и врло брзо се награђује. Радост, што је духу доноси разумевање узрока ствари и њихових веза, праћена је поносом због добрих оцена које се нижу у дневнику”.
Стихови Милована Данојлића:
“Кад загрлим дрво, кроза ме плине,
Талас милине и топлине,
Која док струји кроз моћно дебло,
Загрева и тело моје озебло.”
И за крај, стих Песника: “Крошња пред ветром душу отвара”, уз напомену да ће неки песник примити књижевну награду “Милован Данојлић”. Награду ће љишка библиотека први пут доделити ове године, 3. јула, на дан рођења Милована Данојлића, по коме носи име од пре неколико месеци.

ОБРАЗАЦ-ЗА-УСТАНОВЕ

ПРИСТУПНИЦА

ПРЕДМЕТ Информација – Струковног синдиката запослених у систему образовања

У сарадњи са Градском библиотеком

„Милован Данојлић“ у Љигу, ученици наше школе учествовали су у другој радионици у циклусу радионица под називом „Дигитална и медијска писменост“ коју организизује библиотекарка Валентина Поповић, бивша ученица наше школе.
У ведрој и забавној атмосфери, вођени младалачким и креативним идејама библиотекара и ученика, подсетили смо се основа дигиталне писмености, нешто више научили о креативној примени дигиталних алата и критички се осврнули на њих.
Низом радионица, у којима су ученици активно учествовали, подстицани су на критичко сагледавање садржаја који нам сe пласирају посредством медија. Самим тим, један од основних циљева радионице је било подизање свести о заштити података и безбедности у дигиталном окружењу.
Са нестрпљењем ишчекујемо завршну радионицу, којом ће наши ученици употпунити своје вештине у дигиталној и медијској писмености.

У организацији КУД Љиг, а под покровитељством Општине Љиг, већ пету годину чувамо сећање на Дарка Милошевића који је погинуо 5. маја 1999. године у Пећи на одслужењу војног рока. Назив Дана сећања је симболичан и поетичан: „Звезде су очи ратника“.
На иницијативу Марије Мијаиловић, 5. мај је уврштен у редован годишњи календар Војске Србије, када официри из касарне Војвода Живојин Мишић из Ваљева долазе и полажу венац на Дарков споменик у Љигу.
Том приликом изведен је и пригодан програм. Мирослав Ђурђић је говорио одломак из књиге пуковника Винка Марковског; Душица Смиљанић је одрецитовала стихове Ненада Миликића „Мртва стража са Кошара“, Анастасија Вулетовић је отпевала песму „Мала кућа“, Страхиња Јовановић је говорио монолог преживелог јунака са Кошара, а хор КУД-а је отпевао песму „Завет Косова“.
Нетом после великог пљуска у Љигу, киша је престала, а сунце обасјало све учеснике програма и присутне на Дану сећања на нашег Дарка!

У Културном центру Мионица већ традиционално се одржава Окружна смотра рецитатора „Песниче, народа мог“. У вештини казивања поезије надметали су се и ученици наше школе у конкуренцији учесника из целог Колубарског округа. Лепотом израза и емоцијом издвојила се ученица наше школе, Софија Сретеновић, и заузела треће место у категорији старијег узраста. Поносни смо на све рецитаторе који су представљали нашу школу на смотри рецитатора, а посебно на Софију – музу лепе речи која нас покреће да уживамо у поезији!
Софија, гимназијалка из другог разреда, говорила је песму „После љубави“, Мирослава Антића. Њен ментор је проф. Ана Нерић.
Прво место заузео је Вук Стевановић, Средња музичка школа „Живорад Грбић“, а друго Вук Јаковљевић, Пољопривредна школа Ваљево.
Председник жирија био је Мирослав Трифуновић, позоришни редитељ из Мионице.

Охрид је био често одредиште љишких гимназијалаца и ђака каплара. Забележено је да су још ученици треће генерације Гимназије били у Охриду у октобру 1968. године.
Априла 2025, ученици школе посетили су Охрид, у ком се налази 365 цркава. Овај град који се сматра центром словенске писмености и духовности, од 1980. године налази се на UNESKO листи светске културне баштине, због просветитељске делатности ученика словенске браће, Ћирила и Методија, Светог Наума и Светог Климента. Ђаци и професори посетили су цркву Светог Јована Богослова из 13. века, манастир Светог Пантелејмона, цркву Свете Софије из 11. века и манастир Свети Наум, крајолик надреалне лепоте, чији су становници пауни. „Биљана платно белеше“, позната је песма, те смо посетили и Биљанине изворе.
Није занемарљиво ни римско наслеђе овог града на обали једног од већих језера у Европи.
У главном граду Северне Македоније, Скопљу, посетили су Скопску тврђаву, Душанов мост, Музеј борбе за независност, Даут пашин хамам из 15. века, Археолошки музеј, Трг Македонија са спомеником Александру Македонском.
П.С. У Скопље у септембру 1914. дошли су из свих крајева Србије и из иностранства, младићи, нешто старији од наших ђака, који су у историју ушли као 1300 каплара. Двојица су била из наше општине, из Славковице, Светозар Дика Нешић и Драгомир Урошевић. И они су, када је одређено да крену на фронт средином новембра, корачали Душановим каменим мостом.