И ДР СТЕФАН ДЕНДА ЈЕ ПОНОС НАШЕ ШКОЛЕ

Стефан Денда је рођен 26.10.1990. године у Лазаревцу. Основну школу „Кнез Лазар“ је завршио у родном месту, док је Средњу школу „Хиљаду триста каплара“ похађао у Љигу. Основне студије на Географском факултету Универзитета у Београду – смер туризмологија, уписао је школске 2009/2010. године. Дипломирао је 2013. године са просечном оценом 9,92 одбранивши завршни рад са темом „Простор парка природе „Палић“ у функцији одрживог развоја“ под менторством проф. др Добрице Јовичића. Исте године уписао је мастер студије, смер туризмологија, које је завршио 26.09.2014. године са просечном оценом 10,0 и одбраном мастер рада под називом „Туризмолошки приказ Сокобање“ под менторством проф. емеритуса др Стевана М. Станковића. Био је носилац више стипендија (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Град Београд, Градска општина Лазаревац и Фонд за младе таленте). За постигнути успех током основних студија, награђен је као студент генерације на студијској групи туризмологија. Школске 2014/2015. године уписује докторске студије геонаука на истом факултету. Положио је све испите превиђене наставним планом и програмом са просечном оценом 10,0 и стекао право на пријаву теме. Предлог докторске дисертације под називом „Утицај туризма на ставове становништва о квалитету живота на Златибору“ прихваћен је од стране Већа грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду 25.09.2018. године. Од јуна 2015. године, посредством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ангажован је као истраживач-стипендиста на Географском институту „Јован Цвијић“ САНУ, на интердисциплинарном научно-истраживачком пројекту „Географија Србије“ под руководством др Милана Радовановића. На основу позива талентованим младим истраживачима, маја 2018. године запослен је на истом институту, најпре као истраживач-приправник, а потом и истраживач-сарадник (2019). У научно-истраживачком раду, највише пажње је усмерио на област туризмологије (туристичке географије), односно ка посебним облицима туризма, планирању и валоризацији, као и последицама туристичког развоја. До сада је самостално и у коауторству објавио 13 радова у научним часописима. Учествовао је у раду већег броја конференција из којих су произашла 24 рада. Објавио је више библиографских одредница, био уредник/аутор једне монографске студије, као и технички уредник две монографије. Учествовао је на два пројекта и организацији два научна скупа.

У септембру 2022. одбранио је докторску дисертацију. Од фебруара 2023, др Стефан Денда има звање научног сарадника, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд.

Миодраг Микица Павловић

Деценију од изненадне и преране смрти некадашњег професора наше школе, мр Миодрага Павловића (1970-2013), у Љигу је одржан Стручно-научни скуп под називом Спреми се да говориш.
У Градској библиотеци „Милован Данојлић“, у име Наставничког удружења Љиг, које је иницијало скуп, уводну реч имала је Маријана Неговановић Обрадовић, професорка српског језика и књижевности.
О методичким стазама Миодрага Павловића, говорила је проф. др Љиљана Бајић, код које је магистрирао 2003. године. Од 2008. радио је на Филолошком факултету као асистент, а пред смрт спремао се да одбрани докторат.
О методичкој заоставштини Миодрага Павловића, детаљно је говорила проф. др Зона Мркаљ, помињући читанке за Црну Гору и Србију, приручнике за наставу и бројне стручне чланке објављене у часописима. После његове смрти, професори са факултета су приредили књигу „Спреми се да говориш“.
Песник Мирослав Максимовић говорио је о Душку Радовићу.
У Љиг је дошла и професорка из Осечине Драгица Пуљезевић да представи зборник радова ученика о говору Осечине и околине.
Љишке учитељице посетиле су Ивановце, родно село Милована Данојлића, а о активностима са децом известиле су присутне колеге из основне и средње школе.
О издавачкој делатности Ваљевске гимназије, говорили су ученици те школе. Др Наташа Кљајић евоцирала је успомене на колегу Миодрага Павловића, а из Београда је дошла његова професорка српског језика и књижевности из Тринаесте београдске гимназије, Бранка Радовановић.
Најтужнији су били тренуци када је проф. др. Бошко Сувајџић говорио своју поему посвећену нашем Микици.

Спреми се да говориш, Миодраже Павловићу.
У небеској кући од небеских речи
у небеском Љигу…
Спреми се: опиши свој живот.
Шта ти се у њему није допало,
шта је привукло твоју пажњу,
шта си пропустио.
Штеди речи.

Драгуљи Словеније

Бохињ.
Највеће природно језеро Словеније у срцу Јулијских Алпа.
Ми у Словенији имамо једну изреку: „Када сте у Бохињу, обично касните дан или два за светом“, каже Грега Силц, водич излета у овом делу Словеније.
Међутим, 1906, у последњим данима Аустроугарске империје, направљени су тунели кроз планине, железничка пруга, а Бохињ је ипак остао одсечен.
Чак и данас је ова регија повезана с прошлошћу и споријим темпом живота.
У засеоку Рибчев Лаз налази се црква Св. Јована Крститеља. Саграђена је пре 15. века и нико не зна значење унутрашње фреске која приказује белог ђавола који седи на Каиновом рамену и анђела са вампирским очњацима.
Испред црквеног олтара се налази Златорог, митско створење за које се верује да штити гребене око језера. Недалеко од цркве се налази Ђавољи мост, који се наслања на клисуру. Према легенди, ђаво га је саградио у замену за душу која прва пређе мост; међутим мудри сељани су га преварили, пустивши пса да први прође.
Агата Кристи је често долазила на Бохињско језеро, али радња ниједне њене приче се не одвија на овом месту. Како је чувена књижевница рекла, Бохињ је превише леп за убиство. Забележено је да је и Жан Пол Сартр био чест гост у овом делу Словеније.
Бохињ нас је дочекао с маглом и кишом, бабиним јарчевима и снегом, творећи утисак атмосфере романа Агате Кристи.
Блед.
Бледско језеро је ледничко-тектонског порекла и проточно је, вода речицом Језерницом истиче из језера у Саву Бохињку, а она заједно са Савом Долињком постаје „наша“ Сава. По легенди, језеро је творевина старословенске богиње Живе која је на његове обале населила виле и вилењаке.
Баш они, ваљда, донеше нам сунцем обојен дан на Бледу!
Још је једна легенда везана за острво, тачније за цркву посвећену Девици Марији и „звоно жеља“. У жалости за мужем, којег су убили разбојници, његова удовица је у ливење звона за малу капелу на острву утрошила све своје благо. Верује се да ће оном ко зазвони тим звоном у част Девице Марије бити испуњена жеља. И ми смо поверовали! Верује се и да ће срећа пратити брачни пар ако младожења са младом у наручју пређе 99 степеника од подножја острва до црквице.
Бледска тврђава је један од најстаријих тврђава у Словенији. У писаним изворима је први пут поменута 1011. године. Призор тврђаве изнад језера са романтичним острвцем и црквом је карактеристика Бледа која је кроз векове постала препознатљива у земљи и иностранству.
Блед је, такође, познат по словеначкој врсти кремпите, која је постала бренд.
Уверавамо вас, не без разлога.
Постојнска јама је једна од највећих геолошких атракција Словеније. Овај систем пећине је настао под утицајем делимичне понорнице, реке Пивке, која је својим током последњих 2 милиона година, образовала пећинске украсе који су овде готово велелепни, а највећу пажњу привлачи сталагмит, који се назива Брилијант. Симбол је ове пећине. С висином од 5m и светлуцавом белом бојом, задивљује све.
Изутетна атракција јесте и возић који саобраћа кроз пећину у дужини од 24км, подземним ходницима који воде кроз бројне фасцинантне дворане и галерије.У пећини обитавају бројне животињске врсте, а најпознатији су мали змајеви познатији као Човечија рибица. Краси је прозирне, врло бледа боја коже, одсуство очију, израслине на кожи црвене боје које су изузетно необичне, као и четири уда, са укупно десет прстију.
Живи просечно око 100 година, а без узимања хране може живети до чак 12 година.
Постојнска јама је права атракција за туристе и вреди је посетити.
Предјамски дворац. Свега неколико километара од Постојнске јаме, доживели смо дворску бајку у загрљају стене.
У 123м високој литици уклесано је више од 800 година старо, неосвојиво средњовековно чудо. Иза највећег шпиљског дворца на свету налази се лавиринт скривених ходника одакле је на пљачкашке походе одлазио витез Еразмо Предјамски .
Непрестано преплитање дела људских руку и стваралаштва природе, обликује бисер средњовековне сналажљивости. Уписан је у Гинисову књигу рекорда као највећи шпиљски дворац на свету; толико је посебан и јединствен да је увршћен у десет најфасцинантнијих двораца на свету. Потпуно обузети њиме каснили смо добрано на уговорен полазак за Крањ и Љубљану.
Љубљана.
Налази се у Љубљанској котлини, између Алпа и Јадранског мора на реци Љубљаници приближно 10км од њеног ушћа у Саву.
По мишљењу неких извора настала је од речи „љубљена“ и ми смо склони да поверујемо у то јер нас је потпуно очарала.
Љубљана у себи носи склад целине-смењује се старо и ново поштујући узајамне вредности. Љубљану одликује мноштво зграда светски познатог архитекте Јоже Плечника.
Градска посебност је Тромостовје на реци Љубљаници. Ту је и споменик највећем словеначком песнику Францу Прешерну (1800-1849).
Градски и приградски саобраћај обавља се искључиво аутобусима, тзв. тролама. И бициклистички саобраћај је веома изражен, те нема оне саобраћајне гужве и буке.
У вечерњим часовима кренули смо кући, сместивши још један драгуљ у нашу огрлицу!

Национално такмичење „Пословни изазов“

У Београду, 1. и 2. фебруара је одржано национално такмичење „Пословни изазов“.
85 средњошколаца из 42 града и чак 67 средњих школа јуче и данас такмичили су се и потрудили да осмисле производ или услугу која ће помоћи наставницима и ученицима да на лакши и функционалнији начин приступају учењу. Средњошколци из целе Србије подељени у 17 тимова борили су се за једно од прва 4 места која ће Србију представљати на Пословном изазову западног Балкана. У тиму број 10, била је Милица Михајиловић ученица наше школе. На овај ниво такмичења пласирала се као члан тима који је био победник на регионалном такмичење, одржано 19. октобра 2022.
Победничко постоље припало је ТИМУ БРОЈ 3 који је осмислио платформу која ради по принципу ChatGPT и која је намењена просветном кадру како би лакше и брже припремали час по наставном плану.

Преносимо вам део атмосфере

У корак са временом

На такмичењу под називом „MODERN BUSINESS CHALLENGE“, у организацији Високе школе модерног бизниса из Београда, ученици наше школе Јелена Ђорђевић, Димитрије Степановић, Анђела Митровић, Никола Ненадовић и Тамара Обрадовић пласирали су се у финале овог такмичења. Од 30 школа, које су учествовале, ученици наше школе били су међу осам најбољих екипа.

Светосавски дарови

У духу слоге, поштовања и неговања међуљудских односа, ове године смо организовали међусобно даривање. То је била посебна прилика да на један другачији начин размишљамо о својим колегама. Да сагледамо шта воле, како размишљају, коју емоцију им изазивамо, какву поруку им шаљемо и колико их познајемо.

Школска слава

У пријатној атмосфери нашег дома, обележили смо школску славу, Светог Саву.
Свечаности су допринели и наши ученици. Ива Гошњић говорећи песму Десанке Максимовић „О пореклу“, Милош Павловић звуцима хармонике и мелодијом „Тамо далеко“ а Ана Јовановић својим гласом изводећи песму „Весели се српски роде“ Ученици куварства су приредили праву домаћу трпезу а наши конобари све то послужили.