Драгуљи Словеније

Бохињ.
Највеће природно језеро Словеније у срцу Јулијских Алпа.
Ми у Словенији имамо једну изреку: „Када сте у Бохињу, обично касните дан или два за светом“, каже Грега Силц, водич излета у овом делу Словеније.
Међутим, 1906, у последњим данима Аустроугарске империје, направљени су тунели кроз планине, железничка пруга, а Бохињ је ипак остао одсечен.
Чак и данас је ова регија повезана с прошлошћу и споријим темпом живота.
У засеоку Рибчев Лаз налази се црква Св. Јована Крститеља. Саграђена је пре 15. века и нико не зна значење унутрашње фреске која приказује белог ђавола који седи на Каиновом рамену и анђела са вампирским очњацима.
Испред црквеног олтара се налази Златорог, митско створење за које се верује да штити гребене око језера. Недалеко од цркве се налази Ђавољи мост, који се наслања на клисуру. Према легенди, ђаво га је саградио у замену за душу која прва пређе мост; међутим мудри сељани су га преварили, пустивши пса да први прође.
Агата Кристи је често долазила на Бохињско језеро, али радња ниједне њене приче се не одвија на овом месту. Како је чувена књижевница рекла, Бохињ је превише леп за убиство. Забележено је да је и Жан Пол Сартр био чест гост у овом делу Словеније.
Бохињ нас је дочекао с маглом и кишом, бабиним јарчевима и снегом, творећи утисак атмосфере романа Агате Кристи.
Блед.
Бледско језеро је ледничко-тектонског порекла и проточно је, вода речицом Језерницом истиче из језера у Саву Бохињку, а она заједно са Савом Долињком постаје „наша“ Сава. По легенди, језеро је творевина старословенске богиње Живе која је на његове обале населила виле и вилењаке.
Баш они, ваљда, донеше нам сунцем обојен дан на Бледу!
Још је једна легенда везана за острво, тачније за цркву посвећену Девици Марији и „звоно жеља“. У жалости за мужем, којег су убили разбојници, његова удовица је у ливење звона за малу капелу на острву утрошила све своје благо. Верује се да ће оном ко зазвони тим звоном у част Девице Марије бити испуњена жеља. И ми смо поверовали! Верује се и да ће срећа пратити брачни пар ако младожења са младом у наручју пређе 99 степеника од подножја острва до црквице.
Бледска тврђава је један од најстаријих тврђава у Словенији. У писаним изворима је први пут поменута 1011. године. Призор тврђаве изнад језера са романтичним острвцем и црквом је карактеристика Бледа која је кроз векове постала препознатљива у земљи и иностранству.
Блед је, такође, познат по словеначкој врсти кремпите, која је постала бренд.
Уверавамо вас, не без разлога.
Постојнска јама је једна од највећих геолошких атракција Словеније. Овај систем пећине је настао под утицајем делимичне понорнице, реке Пивке, која је својим током последњих 2 милиона година, образовала пећинске украсе који су овде готово велелепни, а највећу пажњу привлачи сталагмит, који се назива Брилијант. Симбол је ове пећине. С висином од 5m и светлуцавом белом бојом, задивљује све.
Изутетна атракција јесте и возић који саобраћа кроз пећину у дужини од 24км, подземним ходницима који воде кроз бројне фасцинантне дворане и галерије.У пећини обитавају бројне животињске врсте, а најпознатији су мали змајеви познатији као Човечија рибица. Краси је прозирне, врло бледа боја коже, одсуство очију, израслине на кожи црвене боје које су изузетно необичне, као и четири уда, са укупно десет прстију.
Живи просечно око 100 година, а без узимања хране може живети до чак 12 година.
Постојнска јама је права атракција за туристе и вреди је посетити.
Предјамски дворац. Свега неколико километара од Постојнске јаме, доживели смо дворску бајку у загрљају стене.
У 123м високој литици уклесано је више од 800 година старо, неосвојиво средњовековно чудо. Иза највећег шпиљског дворца на свету налази се лавиринт скривених ходника одакле је на пљачкашке походе одлазио витез Еразмо Предјамски .
Непрестано преплитање дела људских руку и стваралаштва природе, обликује бисер средњовековне сналажљивости. Уписан је у Гинисову књигу рекорда као највећи шпиљски дворац на свету; толико је посебан и јединствен да је увршћен у десет најфасцинантнијих двораца на свету. Потпуно обузети њиме каснили смо добрано на уговорен полазак за Крањ и Љубљану.
Љубљана.
Налази се у Љубљанској котлини, између Алпа и Јадранског мора на реци Љубљаници приближно 10км од њеног ушћа у Саву.
По мишљењу неких извора настала је од речи „љубљена“ и ми смо склони да поверујемо у то јер нас је потпуно очарала.
Љубљана у себи носи склад целине-смењује се старо и ново поштујући узајамне вредности. Љубљану одликује мноштво зграда светски познатог архитекте Јоже Плечника.
Градска посебност је Тромостовје на реци Љубљаници. Ту је и споменик највећем словеначком песнику Францу Прешерну (1800-1849).
Градски и приградски саобраћај обавља се искључиво аутобусима, тзв. тролама. И бициклистички саобраћај је веома изражен, те нема оне саобраћајне гужве и буке.
У вечерњим часовима кренули смо кући, сместивши још један драгуљ у нашу огрлицу!