Ученици наше школе посетили су 68. Међународни београдски сајам књига који се одржава у Београду од 25. октобра до 2. новембра под слоганом Твоја нова прича. На овогодишњој светковини књиге, почасни гост је Република Кипар.
Досадашњи почасни гости били су Норвешка (2002), Канада (2003), Француска (2004), Велика Британија (2005), САД (2006), Италија (2007), Јапан (2008), Грчка (2009), Шведска (2010), португалски језик (2011), Мађарска (2012), Пољска (2013), Кина (2014), Руска Федерација (2015), Исламска Република Иран (2016), Немачка, Аустрија, Шварцарска и Лихтенштајн, земље немачког говорног подручја (2017), Краљевина Мароко (2018), Арапска Република Египат (2019), Румунија (2022), Француска (2023) и Република Куба (2024). Сваки Сајам, одиста, јесте нека нова прича…
Гимназија у Љигу основана је 8. маја 1963. године. Две школе, основна и гимназија, биле су у истој згради до јуна 1984. године. Основна у првој смени, гимназија у другој. Зграда се грејала на угаљ којим су ложене пећи. Године 1980. изграђена је котларница и уведено парно грејање у зграду. Потребне радове извело је предузеће „Термовод“ из Ваљева, а на основу одлуке Савета школе. То је био велики корак напред, како са становишта топлотне енергије у школи, тако и у хигијенском погледу. Први ложач -руковалац парних котлова био је Слободан Ранковић, од јануара 1981. године. Већих радова везаних за котларницу и инсталације централног грејања није било у ових 45 година. Године 2006. постављена је нова ПВЦ столарија, а средства је обезбедило Министарство просвете. Нова столарија је побољшала естетски изглед школе, омогућила повећану количину светлости у учионицама, смањила буку и омогућила бољу загрејаност целокупног простора у зимском периоду. Школска 2016/2017. година почела је 5. септембра због радова на реконструкцији школе у летњем периоду. Хидроизолацијом је отклоњена влага из кабинета физике и хемије и просторија у сутерену. Урађена је термоизолација и фасада, окречене све учионице, ходници и друге просторије, сваки спрат је у другачијој боји. Промењена је унутрашња столарија, уређени тоалети, препокривен кров и сређени олуци. Ограђено је школско двориште. Радове у износу од 22 милиона динара, финансирала је Канцеларија за управљање јавним улагањима Владе Републике Србије из средстава Фонда солидарности Европске уније. И, ево, стари котлови су отишли у заслужену пензију. Стара котларница је реконструисана, постављени су котлови на пелет што представља модерно, ефикасно и еколошки прихватљиво решење за централно грејање. Вредност радова 24 милиона динара, а средства су обезбеђена јавним конкурсом, код Министарства за заштиту животне средине. Подносилац пројекта је љишка општинa која је обезбедила део средстава. Већ 38 година, о грејању се брине, на најбољи могући начин, Милован Тодоровић, наш Тоша!
Јубиларна тридесета манифестација „Дани гљива“ одржана је на Дивчибарама, 4. октобра, у организацији Гљиварског друштава Ваљево и локалне туристичке организације са циљем да се промовише значај гљива у екосистемима, њихова заштита и подизање свести о биодиверзитету шумских екосистема. Овај догађај има научно-едукативни карактер, јер окупља стручњаке из области микологије, биологије и екологије који презентују резултате истраживања, организују изложбе, радионице и теренске обуке за посетиоце. Део манифестације је фотоконкурс на тему „Гљиве и лековито биље у природи“, који је имао за циљ да подстакне ученике средњих и основних школа да уоче лепоту и разноврсност гљива у природи, као и да кроз фотографију изразе своје запажање и интересовање за природу. Ученици наше школе из одељења I5, II5 и III5, учествовали су на овом конкурсу под менторством наставника биологије Гордане Машић. Ученици су имали задатак да самостално или у мањим групама изађу у природу, пронађу различите врсте гљива, фотографишу их, а затим заједно са ментором идентификују врсту на основу морфолошких карактеристика и доступне литературе. Ова активност је имала вишеструке васпитно-образовне циљеве:
-развијање љубави према природи и интересовања за биодиверзитет,
-стицање практичних знања из области микологије,
-развијање истраживачког духа и способности запажања у природном окружењу,
-подстицање креативности кроз спајање науке и уметности – биологије и фотографије,
-промовисање заштите ретких и угрожених врста гљива.
Ученица Тијана Поповић (III5) освојила је друго место на фотоконкурсу и показала висок ниво ангажованости, истраживачке радозналости и естетског израза. Учешће наших ученика на „Данима гљива“ представља изузетан пример споја наставе и теренског рада, као и примене стечених знања у пракси. Активност је реализована у духу савремене наставе биологије која подстиче активно учење, истраживање и повезивање ученика са природом. Ученици учесници конкурса: Анастасија Васиљевић, Тара Мајсторовић, Михаила Рафаиловић Милошевић, Ана Сандић, Ива Срећковић (I 5); Вук Ађански, Марко Јевђић, Јана Јовичић, Анђелка Јелић, Анастасија Лазаревић, Андреа Лазаревић, Ања Нерић, Тијана Павловић, Ангелина Сандић (II 5); Данило Драгичевић, Наталија Ивановић, Ирина Јовић, Љубица Каргановић, Богдан Марић, Анђела Милутиновић, Тијана Поповић, Кристина Спасојевић, Софија Сретеновић (III 4) Овогодишњи Дани гљива су први пут одржани под снегом.Уживајте у фотографијама наших ученика!
Најпре смо посетили КРАЈОВУ, шармантни град у Румунији у историјској покрајини Олтенија. Краси га богата архитектура, са спојем класицизма, необарока и сецесије, што га чини једном од налепших урбаних средина у земљи. Главне атракције укључују Трг Михајла Витеазу, импозантну Православну катедралу Светог Димитрија и Национални музеј уметности који се налази у прелепој палати; Универзитет, Градску кућу, цркву Мадоне Дуду, Префектуру… После обиласка Крајове, стижемо у БУКУРЕШТ, који се налази у покрајини Влашка, на реци Дамбовици. Букурешт носи епитет „Малог Париза“ или „Париза Истока“. Основао га је Влад III Тепеш, познат као „Влад Дракула“. Букурешт је шести град по величини у Европској унији. Постоји више теорија како је добио име: од речи buсurie, која на румунском значи радост, а по теорији из 19. в. забележено је да назив Букурешт потиче од букових шума. Када су се 1861. Влашка и Молдавија ујединиле у Краљевину Румунију, град је доживео нагли успон и раст, а краљевина се ослањала на Француску па су у граду изграђене многе палате, булевари и паркови („Париз Истока“). Током Другог светског рата град није много страдао, али је комунистички режим из корена изменио град. Посебно се ово везује за Николаја Чаушескуа (1965-1989) када се добрим делом разара старо и вредно урбано ткиво града. Поред многих знаменитости града (Тријумфална капија, Авенија победе, Стари град са старом принчевом палатом Влада Тепеша, посетили смо и Палату парламента (пројекат је започео 1984. године, али није завршен до 1997). Са површином од 340 000 m2 је највећа зграда у Европи и друга по величини у свету, иза Пентагона. Такође је и најтежа и најскупља зграда на свету. Грађена је и скоро потпуно завршена за време владавине Чаушескуа. Зграда је у употреби мада се користи само 30 % њеног простора. Првобитно име је било „Кућа народа“. Главни архитекта била је Анка Петреску. Она је пројектовала зграду и руководила тимом од 700 архитеката. Зграда од почетка није имала неки одређени стил. На њој се може видети комбинација великог броја стилова. Лежи на брду, у средини парка на 300 000 m2. Широка је 240 m, дужина јој је 270 m, висина је 86 m, док је 92 m зграде сакривено у огромном подземном паркингу и крије у себи 12 надземних и 8 подземних спратова. У њој се налази 1100 просторија. Овај мегаломански пројекат односио је 70 % националног дохотка државе. Ово је био један од узрока незадовољства румунског народа који је резултирао револуцијом 1989. и завршио погибијом Н. Чаушескуа. Палата је отворена за туристе и представља највећу туристичку атракцију Букурешта.
Други део
Изузетан утисак на нас оставила је Палата Могошаја. Прича о палати почиње 1860. када је богати аристократа Константин Бранковански купио велико имање за изградњу резиденције за свог другог сина Стефана (имао је четири сина и седам кћери). Палата је завршена 1702. када је Константин већ био принц јужне Румуније. Његова владавина је изузетно важна због његове улоге у културном развоју регије, а завршила се трагично 1714, када су он и његова четири сина погубљени одсецањем глава, по налогу османског султана јер нису хтели да се потурче у замену за живот. Најмлађи син је имао само 12 година. Његова оставштина је невероватна, иако је данас остало само неколико од многих цркава, самостана и палата. Драматичним брачним савезом, палата је на крају прешла у власништво друге племићке породице, Бибеску. Марта Бибеску, богата аристократкиња и талентована списатељица, започела је опсежне радове на обнови још пре Првог светског рата и завршила тек 1935. Марта Бибеску је претворила рушевину у право уметничко дело у Бранкованском стилу чију је архитектонску тему столећима пре развио принц Константин Бранковански. Он је изворна комбинација локалних, византијских, италијанских и оријенталних елемената. Драматичним брачним савезом, палата је на крају прешла у власништво друге племићке породице, Бибеску. Марта Бибеску, богата аристократкиња и талентована списатељица, започела је опсежне радове на обнови још пре Првог светског рата и завршила тек 1935. Марта Бибеску је претворила рушевину у право уметничко дело у Бранкованском стилу чију је архитектонску тему столећима пре развио принц Константин Бранковански. Он је изворна комбинација локалних, византијских, италијанских и оријенталних елемената. Као и сву другу приватну имовину у Румунији, палату су конфисковале комунистичке власти 1948 и Марта Бибеску је била присиљена напустити земљу. Од тада палата делује као музеј и можете се дивити њеним драгоценим подовима (мозаици од мурано стакла; мермер), ручно резбареним вратима, засвођеној таваници. Посетили смо и манастир Снагов на језеру Снагов, где је, наводно, последње почивалиште мистериозног грофа Влада Тепеша. На крају пута чист хедонизам – луксузне Терме Букурешт. Комплекс на 30 000 m2, термалне воде константне 29/30 °C; више отворених и затворених базена окружених лила и белим орхидејама, палмама и бананама. Терме Букурешт представљају праву ботаничку башту и највећу плантажу палми у Европи!
НЕЗАБОРАВАН ФЕСТИВАЛ
Тренутке истинске лепоте подарили су нам Андреа Бочели и и Хосе Карерас на великом гала концерту у срцу румунске престонице. Био је то незабораван концерт под звездама, на највећем тргу у Букурешту, познатом по својој акустици и спектакуларном погледу на зграду парламента. Раскошна продукција, врхунска расвета, велики симфонијски оркестар, посебно дизајниран сценографски концепт прилагођен овом монументалном простору, најновија технолошка решења додатно су нагласила емоцију музике и визуелно обогатила извођења. Било је ту људи свих генерација, и различитих гостију на овом музичком догађају године – Георг Замфир, румунски наи музичар; Никос Вертис, популарни грчки певач; Кетрин Џенкинс, велшка певачица, мецосопран; Лорин, шведска певачица, два пута победила на Евровизији; Араш, популарни ирански певач, али незаборавне тренутке донела је снага и лепота гласа Бочелија и Карераса! Они кад певају, музика се не само слуша него и осећа –дубоко, устрептало, целим бићем! Треба доживети ту магију.
У понедељак и уторак, 7. и 8. 07.2025. године је подношење пријаве за упис ученика у средњу школу. Пријаву је могуће поднети електронски или доћи у просторије школе.
На терену наше школе,ученици Средње школе „1300 каплара“ извели су посебан поетски програм под називом „Песников ход између неба и земље“. У нежном сумраку касног поподнева, стихови једног од највећих српских песника оживели су пред публиком, као да је сам Лаза корачао међу нама, са својом тихом тугом, узвишеном речју и неоствареном љубављу. Ученици су, кроз наизменично казивање поезије и нарације, исплели причу о животу песника који је, како су сами рекли, „везивао стихове за небо, а ногама стајао у блату стварности“. Посебан акценат био је на његовој младалачкој залуђености лепотом, његовој образованости, преводилачком умећу, али и на трагичној љубави према Ленки Дунђерски, која је инспирисала неке од његових најлепших стихова. Публика је имала прилику да чује песме „На Дунаву“, „Сан“, „Међу јавом и међ’ сном“, „На поносној лађи“, „Волимо се“, „Госпођици Ленки Дунђерској у споменицу“, као и кулминацију вечери, антологијску „Santa Maria della Salute“. Све ово било је праћено музиком. Ученица наше школе свирала је клавир и својом свирком додала програму посебну емотивну дубину. Њене тихе, али продорне мелодије на клавиру подржале су реч, отвориле простор за тишину, осећај, и унутрашње разумевање Лазине поезије. Сценски наступ, костими, гласови ученика, као и избор песама, створили су утисак да смо сви заједно, макар на кратко, били сведоци нечег што превазилази обичан школски програм, били смо део поезије саме. Свака реч, сваки уздах, сваки тон, одзвањао је простором као опомена и као дар: да се лепота тражи, да се љубав памти, и да поезија никада не умире. Милица Михајиловић,3/5
У оквиру обогаћеног једносменског рада формирана је новинарска секција која једном у полугодишту објављује школски часопис на немачком језику. Часопис је намењен свим ученицима који уче овај страни језик, као и наставницима немачког, који га могу користити као додатни наставни материјал за обогаћивање наставе и подстицање интересовања ученика за овај језик.
Овог 29. маја, ученици наше школе по десети пут наступили су на Вечери језика у љишкој библиотеци. Програм је започео химном школе „Српкиња“, у извођењу ученика другог разреда гимназије и професорке музичког, Иване Кнежевић. Из чувеног мјузикла „Cabaret“, ученици су извели песму „Willkommen“, којом домаћин ноћног клуба Kit Kat Klub, дочекује публику. „Ми нисмо анђели“ у режији Срђана Драгојевића био је један од најпопуларнијих филмова деведесетих. Наступили су ученици друге и треће године и са много маште и хумора, дочарали дух филма који је обележио једну генерацију. Ученици прве, друге и четврте године извели су сцене инспирисане познатим митом о Парису и Јелени, као и о три богиње – Хери, Афродити и Атини – чији спор око тога која је најлепша доводи до једне од најпознатијих прича у историји: Тројанског рата. У комедији „Тврдица“, Јована Стерије Поповића, главни лик је трговац Кир Јања. јако шкрт човек. Због његове шкртости највише пати његова супруга, којој је пре венчања Јања обећао леп и раскошан живот, а сада не жели да јој поклони ни нови шешир. Прича о сестрама Марч – Џо, Мег, Бет и Ејми – које одрастају у сенци рата, али уз много љубави, маште и подршке једна другој инспирисана је чувеним романом „Мале жене“ Лујзе Меј Олкот, који је писан пре више од једног века. Скеч су извели ученици друге и треће године. На клавиру се представио ученик Данило Драгичевић који је својим извођењем улепшао тренутке између сцена. Чаробна прича о доброти, стрпљењу и нади да ће правда на крају победити, инспирисала је генерације деце широм света. Ликови су маћеха, зле сестре, добра вила и, наравно, Пепељуга и принц, а изведена је на немачком језику. Ученици су припремили драматизацију класичног романа „Алиса у земљи чуда“, са много креативности, трудећи се да дочарају чаробну атмосферу и дух приче која нас подсећа да је машта једна од најмоћнијих снага које имамо. Прича о Чаробњаку из Оза представља једно необично путовање где Дороти и њени другари – Страшило, Лав и Лимени – траже оно што мисле да им недостаје. Кроз овај пут показују нам да се храброст, мудрост и љубав налазе у сваком од нас, само их понекад треба препознати. За крај, чули смо традиционалу морнарску песму из Новог Зеланда – „Wellerman“. Ова песма о морнарима постала је веома популарна широм света због свог заразног ритма и снажног заједничког певања. Присутни родитељи, грађани, професори и школарци уживали су у лепоти различитих језика, култура и талената наших ученика, а свима су се пригодним речима обратиле библиотекарка Валентина Поповић и директорка школе Биљана Јовановић. Професоркама које су са ученицима припремиле ово Вече језика припале су захвалнице.
Био један храст, у дворишту љишке Гимназије. Државне реалне, потом у дворишту ОШ “Сава Керковић”, од 1984. то је само двориште Гимназије “Лука Спасојевић”, а данас Средње школе “Хиљаду триста каплара”. Под храстом сам је љубио, певао је сигурно неки ученик, а пре њега храсту се дивио један Песник, Милован Мића Данојлић, три године ђак Државне реалне гимназије, која је постојала од 1945. до 1955. године. Под храстом су ђаци стварали успомене, маштали о будућности, ту су се осамљивали заљубљени парови, под храстом је било обавезно фотографисање на крају школске године. Тог храста више нема, а на његовом месту у фебруару је посађен нови храст, који ће бити спона прошлости и будућности. На инфо табли су подаци о историјату Гимназије, као и подаци о пројекту Благодар, иза којег стоје некадашњи ученици љишких школа, основне и средње: Драган Сајић идејни творац и координатор пројекта, Милијан Мариновић, Матија Сајић, Николија Паприка, Маријана Неговановић Обрадовић, Сара Паприка, Вујадин Ђурђић, Исидора Рашић и Душан Броћић. Ту је и песма Милована Данојлића о дрвећу. У међувремену, храст је озеленео и право је време за прво представљање пројекта Благодар. Овог маја, месеца у ком је 1963. основана Гимназија, јавности су се обратили Драган Сајић, Маријана Неговановић Обрадовић, Сара Паприка, а речи захвалности упутила је директорка школе Биљана Јовановић. Ученици школе, Милица Михајиловић, Богдан Марић и Софија Сретеновић извели су пригодан програм посвећен делу књижевника и академика Милована Данојлића (1937-2022), заправо испричали су причу о старом храсту, једном од симбола Љига, а не само школе. И поруке за будућност, са пуно емоција и топлине, што је дирнуло све присутне. Драган Сајић је казао: “Када посадимо дрво, не мислимо само на данас. Мислимо на децу која ће се ту играти, на ученике који ће тражити хлад под његовом крошњом и на генерације које ће испод тог дрвета први пут заволети природу”, додавши “Никад не знамо шта ће за неког значити то дрво”. Директорка школе, Биљана Јовановић, захвалила је на Благодару, првом дрвету благодараца, рекавши да храст симболизjје снагу, заштиту, отпорност, чврстину, симболизује човека и људско тело. И да школа ништа лепше ни боље није могла добити на дар. Цитат из романа “Ослободиоци и издајници” за који је Милован Данојлић у јануару 1998. примио НИН-ову награду: “У напетим пролећним преподневима, која зује као светлосне кошнице, душа се опија чистим значењима, уздиже се до врхунца смислености. Сваки школски предмет достојан је јаче или слабије пажње, свакоме би се цео живот могао посветити. Напор, уложен у савлађивање градива, учвршћује моје самопоуздање и врло брзо се награђује. Радост, што је духу доноси разумевање узрока ствари и њихових веза, праћена је поносом због добрих оцена које се нижу у дневнику”. Стихови Милована Данојлића: “Кад загрлим дрво, кроза ме плине, Талас милине и топлине, Која док струји кроз моћно дебло, Загрева и тело моје озебло.” И за крај, стих Песника: “Крошња пред ветром душу отвара”, уз напомену да ће неки песник примити књижевну награду “Милован Данојлић”. Награду ће љишка библиотека први пут доделити ове године, 3. јула, на дан рођења Милована Данојлића, по коме носи име од пре неколико месеци.
