/11. 9 – 14. 9. 2025/
Први дан
Најпре смо посетили КРАЈОВУ, шармантни град у Румунији у историјској покрајини Олтенија. Краси га богата архитектура, са спојем класицизма, необарока и сецесије, што га чини једном од налепших урбаних средина у земљи. Главне атракције укључују Трг Михајла Витеазу, импозантну Православну катедралу Светог Димитрија и Национални музеј уметности који се налази у прелепој палати; Универзитет, Градску кућу, цркву Мадоне Дуду, Префектуру…
После обиласка Крајове, стижемо у БУКУРЕШТ, који се налази у покрајини Влашка, на реци Дамбовици. Букурешт носи епитет „Малог Париза“ или „Париза Истока“. Основао га је Влад III Тепеш, познат као „Влад Дракула“. Букурешт је шести град по величини у Европској унији. Постоји више теорија како је добио име: од речи buсurie, која на румунском значи радост, а по теорији из 19. в. забележено је да назив Букурешт потиче од букових шума.
Када су се 1861. Влашка и Молдавија ујединиле у Краљевину Румунију, град је доживео нагли успон и раст, а краљевина се ослањала на Француску па су у граду изграђене многе палате, булевари и паркови („Париз Истока“).
Током Другог светског рата град није много страдао, али је комунистички режим из корена изменио град. Посебно се ово везује за Николаја Чаушескуа (1965-1989) када се добрим делом разара старо и вредно урбано ткиво града.
Поред многих знаменитости града (Тријумфална капија, Авенија победе, Стари град са старом принчевом палатом Влада Тепеша, посетили смо и Палату парламента (пројекат је започео 1984. године, али није завршен до 1997). Са површином од 340 000 m2 је највећа зграда у Европи и друга по величини у свету, иза Пентагона. Такође је и најтежа и најскупља зграда на свету. Грађена је и скоро потпуно завршена за време владавине Чаушескуа. Зграда је у употреби мада се користи само 30 % њеног простора. Првобитно име је било „Кућа народа“.
Главни архитекта била је Анка Петреску. Она је пројектовала зграду и руководила тимом од 700 архитеката. Зграда од почетка није имала неки одређени стил. На њој се може видети комбинација великог броја стилова. Лежи на брду, у средини парка на 300 000 m2. Широка је 240 m, дужина јој је 270 m, висина је 86 m, док је 92 m зграде сакривено у огромном подземном паркингу и крије у себи 12 надземних и 8 подземних спратова. У њој се налази 1100 просторија.
Овај мегаломански пројекат односио је 70 % националног дохотка државе. Ово је био један од узрока незадовољства румунског народа који је резултирао револуцијом 1989. и завршио погибијом Н. Чаушескуа.
Палата је отворена за туристе и представља највећу туристичку атракцију Букурешта.
Други део
Изузетан утисак на нас оставила је Палата Могошаја. Прича о палати почиње 1860. када је богати аристократа Константин Бранковански купио велико имање за изградњу резиденције за свог другог сина Стефана (имао је четири сина и седам кћери). Палата је завршена 1702. када је Константин већ био принц јужне Румуније. Његова владавина је изузетно важна због његове улоге у културном развоју регије, а завршила се трагично 1714, када су он и његова четири сина погубљени одсецањем глава, по налогу османског султана јер нису хтели да се потурче у замену за живот. Најмлађи син је имао само 12 година.
Његова оставштина је невероватна, иако је данас остало само неколико од многих цркава, самостана и палата.
Драматичним брачним савезом, палата је на крају прешла у власништво друге племићке породице, Бибеску. Марта Бибеску, богата аристократкиња и талентована списатељица, започела је опсежне радове на обнови још пре Првог светског рата и завршила тек 1935. Марта Бибеску је претворила рушевину у право уметничко дело у Бранкованском стилу чију је архитектонску тему столећима пре развио принц Константин Бранковански. Он је изворна комбинација локалних, византијских, италијанских и оријенталних елемената.
Драматичним брачним савезом, палата је на крају прешла у власништво друге племићке породице, Бибеску. Марта Бибеску, богата аристократкиња и талентована списатељица, започела је опсежне радове на обнови још пре Првог светског рата и завршила тек 1935. Марта Бибеску је претворила рушевину у право уметничко дело у Бранкованском стилу чију је архитектонску тему столећима пре развио принц Константин Бранковански. Он је изворна комбинација локалних, византијских, италијанских и оријенталних елемената.
Као и сву другу приватну имовину у Румунији, палату су конфисковале комунистичке власти 1948 и Марта Бибеску је била присиљена напустити земљу. Од тада палата делује као музеј и можете се дивити њеним драгоценим подовима (мозаици од мурано стакла; мермер), ручно резбареним вратима, засвођеној таваници.
Посетили смо и манастир Снагов на језеру Снагов, где је, наводно, последње почивалиште мистериозног грофа Влада Тепеша.
На крају пута чист хедонизам – луксузне Терме Букурешт. Комплекс на 30 000 m2, термалне воде константне 29/30 °C; више отворених и затворених базена окружених лила и белим орхидејама, палмама и бананама. Терме Букурешт представљају праву ботаничку башту и највећу плантажу палми у Европи!
НЕЗАБОРАВАН ФЕСТИВАЛ
Тренутке истинске лепоте подарили су нам Андреа Бочели и и Хосе Карерас на великом гала концерту у срцу румунске престонице. Био је то незабораван концерт под звездама, на највећем тргу у Букурешту, познатом по својој акустици и спектакуларном погледу на зграду парламента.
Раскошна продукција, врхунска расвета, велики симфонијски оркестар, посебно дизајниран сценографски концепт прилагођен овом монументалном простору, најновија технолошка решења додатно су нагласила емоцију музике и визуелно обогатила извођења. Било је ту људи свих генерација, и различитих гостију на овом музичком догађају године – Георг Замфир, румунски наи музичар; Никос Вертис, популарни грчки певач; Кетрин Џенкинс, велшка певачица, мецосопран; Лорин, шведска певачица, два пута победила на Евровизији; Араш, популарни ирански певач, али незаборавне тренутке донела је снага и лепота гласа Бочелија и Карераса! Они кад певају, музика се не само слуша него и осећа –дубоко, устрептало, целим бићем! Треба доживети ту магију.
