Вишечасовни програм назван Вашар науке и уметности, одржан је у дворишту школе „Хиљаду и триста каплара“. Спој прошлости и садашњости, кроз вишенаука, књижевност, музику, игру, примењену уметност, окупио је креативне људе из разних крајева Србије, а базу су чинили љишки студенти.
Иана Петровић, некадашња љишкљ гимназијалка, на Вашару је представила Музеј чаја, Музеј камена и Банку гена и семена старих сорти. Видели смо узорке камена из нашег краја, фосиле на камењу, зуб мамута, слепе мишеве из Рибничке пећине, слепог миша из Јужне Америке (једног од два у Србији), разне врсте биљака и семена.
Она је представила Пољопривредно-туристичко газдинство „Петровић“ из Паштрића. Ово домаћинство радо обилазе туристи, све чешће и ђаци. Музеј камена има још једну занимљивост- песме уклесане у камену. Прво је уклесана песма Матије Бећковић.
Предраг Петровић, чувени биолог и истраживач, може бити веома поносан на своје ћерке, Ивану и Јелену. Јелена је професор на Пољопривредном факултету, Ивана, мастер биолог са просеком 9,92. Ускоро ће докторирати на истом факултету.
Ана Спасојеић, дизајнер текстила, на Вашару предност је дала средњевековном одевању. Сазнали смо како су се облачили витезови, какве ташнице су носили мушкарции жене, како су чували новац. ко је желео, цртао је грбове витезова и правио ташнице за новац.
Марија Ђорђевић и Милица Обрадовић, студенткиње психологије из Љига, са неколико колега из Београда, представиле су едукативне радионице за адолесценте „Сви смо исто различити“, пројекат који се спроводи у Љигу, Београду и Панчеву, а обухваћено је око 400 ученика.
На Вашару науке и уметности били су историчари и археолози. Видели смо средњевековна сечива и оружја за борбу, одважнији су испробали лук и стрелу и друга средства за борбу. Видели смо и кости људи, лобању и сазнали како се одређује колико је неки човек био стар и од чега је боловао.
Један штанд био је посвећен плесу. Посетиоци суимали прилику да се упознају са савременим плесом кроз видео презентације и разговор, али и једну друштвену игрицу за разрдавање.
О будућности епске фантастике мишљењасу размењивали писци, посебно се разговарлохорору као књижевном жанру.
Музика за крај, Енес и Мира, окупила је највише људи.
Удружење Лимунтус, пре свега Александар Ђукић, Лука Ђурић и Ненад Лазић организовали су окупљање младих креативних људи. И љишка библиотека се укључила у организацију овог занимљивог догађаја који је у потпуности успео. Млади даровити људи заслужују пажњу и подршку општине и целе заједнице.
Спонзори су били Беотехна и Фото Звонко.
Аутор текста Мира Којић