Наставничко удружење међу драгуљима Истре
/ од 20.10. до 23.10 /
Михољско лето несебично је грејало и пратило петнаестак чланова нашег удружења. Радост, смех и одушевљење лепотом и гостопримством Истрана све нас је обузело.Расположени и добро потковани водичи Ирена, Синиша и Силвија, радо су делили своју љубав и знање о својим градовима са нама.
Ријека, на Рјечини, својеврсни Rio Grande за мештане, „град који тече“, био је европска престоница културе 2020. године. У бившој шећерани, која је сада музеј, видели смо ране радове браће Климт, посетили Трсат, Коси торањ, Катедралу, Принципиј где су остаци римске Alpium Iulia, Казалиште… а ријечка поштапалица Шта да? освојила нас је напречац.
Монденска Опатија, својевремено приморско зимовалиште и лечилиште аустријске аристократије, сачувала је своју углађеност. Прелепе виле, међу којима се истиче вила Анђолина коју је подигао ријечки патрициј Скарпа и који је засадио егзотична стабла секвоје, чемпреса, магнолија, пинија, кедрова, даје посебну драж Опатији. Ту је и парк Светог Јакова, раскошни хотел Кварнер, Девојка са галебом или „опатијска нимфа“, дело вајара Звонка Цара, препознатљив је симбол града. Ту је одседао аустро-угарски цар Фрања Јосип, неколико нобеловаца, па и наш Андрић, Џејмс Џојс, Сјенкјевич, Чехов, а плесачица Исидора Данкан је записала да је инспирацију за своје треперење руку пронашла проматрајући лишће опатијских палми.
Следећег дана одлазимо бродом до Бриона, националног парка. Много је културно-историјских остатака (римски ладањски дворац из првог и другог века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, базилика Св. Марије из петог века…
Ту су луксузни хотели, игралишта за голф, тенис, бициклистичке стазе; острва су насељена бираном дивљачи (срне, јелени, зечеви, фазани, патке). Велики Брион смо обишли туристичким возићем, посетили сафари парк и Титов музеј. Бриони су били омиљена летња резиденција Титова. Брионе зову „рајем на земљи“.
Пула. Права историја града почиње са Римљанима (177.п.н.е.). На захтев Августове ћерке Јулије подигнуте су велике класичне грађевине од којих је неколико преживело до данас. Римљани су такође изградили водовод и канализацију. Утврдили су град бедемом с десет врата од којих су нека још очувана: Славолук Сергијеваца, Херкулова врата и Двојна врата.
Пулска арена је најсачуванији споменик античког градитељства. По величини заузима шесто место на свету (могао је примити 23.000 гледалаца). Стоји раме уз раме са римским Колосеумом, Ареном у Верони, амфитеатрима у Помпеји, Нимесу и Арлесу у Француској.
Данас је Пула позната по благој клими, мирном мору и нетакнутој природи.
Трећи дан смо најпре посетили парк скулптура Душана Џамоње (1928-2009), уметника светског гласа. Врсарски дом Душана Џамоње је замишљем и реализован као уметников летњиковац у чијем се склопу налази кућа, радни кабинет, атеље, приватна галерија и радионица. Обухвата 30.000 м 2 (парк је на 24000 м 2 ). Занимљиво је да је Џамоња, за време уточишта у Љигу 1942, у свом „природном атељеу“ испод храста, од глине направио прву скулптуру – измишљену главу српског сељака са брковима. Дакле, прва скулптура великог и признатог вајара, настала је у нашем Љигу!
Настављамо пут ка Ровињу и Поречу, познатим летовалиштима Истарске жупаније.
Шармантни приморски градић Ровињ окружен је каменим улицама и шареним зградама.
Био је у шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама 20. века стециште многих Београђана, посебно глумаца, писаца и сликара ( Михиз, А.Исаковић, Мића Поповић, Оља Ивањицки, Милан Циле Маринковић…)
И Пореч поседује неодољиви шарм. Стари је град сачувао распоред улица староримског каструма (утврђени град; тврђава).
Посебно нас је импресионирала Еуфразијева базилика, настала у 6.веку у време бискупа Еуфразија и цара Јустинијана Првог, а од 1997. УНЕСКО ју је уврстио у светску културну баштину.
Заједнички утисак је био да смо се осећали добродошлима у Истру, да смо се боље разумели и повезали јер заиста „Путовања враћају снагу и љубав у ваш живот! “ (Руми, персијски песник)
