Мартовско топло сунце намамило нас је у велики град, на Трг републике, некада зван Позоришни трг. Чувена тријада културних здања топло и поносито дочекује нове посетиоце: Споменик кнеза Михаила, Народни музеј и Народно позориште. Места где сусрећемо прошлост, али ће наши ученици ту сусрести своју будућност, своје студентске дане, изградити нове успомене, пријатељства и састанке. Ванвременско здање позоришта и даље делује несвакидашње,чудесно и фантастично. Скупили смо се испред позоришта, очекујући забаву, али и поуку, како нас је Стерија учио. Ушли смо бојажљиво, тражећи своје почасно место, због чега ћемо те вечери бити посебни.
Народно позориште основано је 1868. године, али у садашњу зграду, уселило се 1869. године. Прва представа била је 22. новембра 1868. „ Ђурађ Бранковић“, Караља Оберњака. Тај датум се слави као Дан позоришта. Захваљујући мецени, Михаилу Обреновићу, садашња зграда је подигнута на државном земљишту, код Стамбол капије. Сматра се да су делови порушени Стамбол капије уграђени у темеље позоришног здања. Репрезентативна грађевина има сличности у изгледу са чувеним миланским позориштем la Scala, које је саграђено 20-ак година раније. Први управник био је Јован Ђорђевић. Здање је рађено по пројекту архитекте Александра Бугарског. Прва представа у новој згради била је „Посмртна слава кнеза Михаила“. Ентеријер је урађен на основу италијанских модела који су истицали удобност и уређење гледалишта. Краљевска ложа је украшена драперијама, круном и престолом набављеним у бечким уметничким радионицама.
Таванице су обложене раскошним типсаним украсима са позлатом. Свечаној атмосфери доприноси и „лустер са стотину свећа“. Стална потреба за улепшавањем позоришта уносила је барокна осликавања на таваници чије су класичне античке теме славиле позориште као храм уметности. Одолевајући историјским догађајима, бомбардовању 1941, разним реконструкцијама и обновама, Народно позориште је утврђено за културно добро од великог значаја, 1983. године. Представу „ Ожалошћена породица“, чувеног комедиографа Бранислава Нушића, погледали смо на Великој сцени. У режији Јагоша Марковића оживеле су људске мане, користољубље, страхови и понижења, превртљивост и лицемерје . Иза црнине“ ликова осетило се меко срце које нам је измамило осмехе у току представе. Гледајућу представу укључили смо се у манифестацију „Март-месец српског језика“.
