У походу „Стазама Милована Данојлића“ били су и наши ђаци каплари из одељења II-4 (економски техничари). Ово одељење је део пилот пројекта „Свако дете има право да одраста здраво“. Спојили су лепо и корисно, па кроз неговање не само тела већ и духа, читајући књиге на путу „од школе до куће“, имали су прилику да осете мирис природе, да чују шум реке, ветра, капљица кише и понеког уплашеног зеца.
Пешачило се путем којим је Милован Данојлић долазио до школе у Љигу, где је био ђак Државне реалне гимназије три године, а онда школовање наставио у Београду. Око 7 km пешачио је у једном правцу, кроз качерску долину и преко брда или обрнутим редом, у другом правцу, читајући у ходу књиге које је узимао у љишкој библиотеци.
Вишечасовна пешачка авантура, по сунцу и киши, почела је код Основне школе „Сава Керковић“, којој данас припада школа у Ивановцима, где је Милован Данојлић био ђак, преко библиотеке у центру Љига, која му је била важна одредница у дечаштву и којој се често враћао и у зрелим и позним годинама, а последњи пут 13. јула прошле године, до зграде у којој је био гимназијалац (сада СШ „Хиљаду триста каплара“), уз заустављања на тим важним местима песниковог детињства и ране младости, које је походио на јави и кроз песничке слике и у прозним делима и деценијама касније, окончана је у школи у Ивановцима, пошто су претходно били у порти љишке цркве, у дворишту Милованове родне куће, код цркве на Камаљу и месту вечног починка књижевника и академика.
И ђаци су успут читали књиге, по узору на младог Милована, а заправо цитате из Данојлићевих дела, припремљене у библиотеци његовог имена. „Књиге“ су биле копиране насловне стране читавог Данојлићевог опуса, а реч је о више од 70 књига прозе, поезије, есеја, песничких превода/препева.
За крај, стихови Данојлићеве „Старинске песме“:
Да коња ободем, да тамо одем
Не бих био више тужан и љут
Зове ме тај видик плав и воден
Али да коња ободем и одем
Не могу, јер не знам прави пут
