ЂАЦИ КАПЛАРИ У НАЦИОНАЛНОМ ТЕАТРУ

Мартовско топло сунце намамило нас је у велики град, на Трг републике, некада зван Позоришни трг. Чувена тријада културних здања топло и поносито дочекује нове посетиоце: Споменик кнеза Михаила, Народни музеј и Народно позориште. Места где сусрећемо прошлост, али ће наши ученици ту сусрести своју будућност, своје студентске дане, изградити нове успомене, пријатељства и састанке. Ванвременско здање позоришта и даље делује несвакидашње,чудесно и фантастично. Скупили смо се испред позоришта, очекујући забаву, али и поуку, како нас је Стерија учио. Ушли смо бојажљиво, тражећи своје почасно место, због чега ћемо те вечери бити посебни.
Народно позориште основано је 1868. године, али у садашњу зграду, уселило се 1869. године. Прва представа била је 22. новембра 1868. „ Ђурађ Бранковић“, Караља Оберњака. Тај датум се слави као Дан позоришта. Захваљујући мецени, Михаилу Обреновићу, садашња зграда је подигнута на државном земљишту, код Стамбол капије. Сматра се да су делови порушени Стамбол капије уграђени у темеље позоришног здања. Репрезентативна грађевина има сличности у изгледу са чувеним миланским позориштем la Scala, које је саграђено 20-ак година раније. Први управник био је Јован Ђорђевић. Здање је рађено по пројекту архитекте Александра Бугарског. Прва представа у новој згради била је „Посмртна слава кнеза Михаила“. Ентеријер је урађен на основу италијанских модела који су истицали удобност и уређење гледалишта. Краљевска ложа је украшена драперијама, круном и престолом набављеним у бечким уметничким радионицама.
Таванице су обложене раскошним типсаним украсима са позлатом. Свечаној атмосфери доприноси и „лустер са стотину свећа“. Стална потреба за улепшавањем позоришта уносила је барокна осликавања на таваници чије су класичне античке теме славиле позориште као храм уметности. Одолевајући историјским догађајима, бомбардовању 1941, разним реконструкцијама и обновама, Народно позориште је утврђено за културно добро од великог значаја, 1983. године. Представу „ Ожалошћена породица“, чувеног комедиографа Бранислава Нушића, погледали смо на Великој сцени. У режији Јагоша Марковића оживеле су људске мане, користољубље, страхови и понижења, превртљивост и лицемерје . Иза црнине“ ликова осетило се меко срце које нам је измамило осмехе у току представе. Гледајућу представу укључили смо се у манифестацију „Март-месец српског језика“.

Еколошки изазов

У складу са паролом одрживог развоја ,,Мисли глобално – делуј локално“, у оквиру предмета Образовање за одрживи развој, гимназијалци треће године бавили су се темом ,,Еколошки изазови општине Љиг“. Током више од месец дана рада на пројекту, ученици су истраживали и извештавали о критичним тачкама, радили анкете са суграђанима и резултате графички представљали, дали предлоге за решења бројних еколошких изазова. На крају пројектног задатка, ученици су направили новогодишњу декорацију од рециклабилног материјала и на тај начин скренули пажњу на значај рециклаже. Посебна захвалност Лазару Томовићу, некадашњем ученику наше школе а данас докторанду на Географском факултету, смеру Просторно планирање, чије су карте послужиле као основа у истраживању наших ученика.

Невена Ђурић је професорка предмета Образовање за еколошки развој.

Турнир младих физичарa

Елена Даничић, ученица II-5 одељена, учествовала је на Дописном такмичењу „Турнира младих физичара,“ које се одржавало од 2. октобра до 19.новембра. Описивала је феномен који се назива „Трик са лењиром.“ Прошла је у даљи ранг такмичења и позвана је на припреме које ће се одржати у јануару 2024. године на Физичком факултету у Београду и Институту за физику у Београду. Ово такмичење има међународни карактер а у Србији га организује Удружење младих физичара „Спинор“ у сарадњи са Друштвом физичара Србије. Другари из одељења су јој помогли да сними оглед и среди снимке огледа.

ЂАКОНИЈЕ НАШИХ УЧЕНИКА

Дан општине Љиг, 3. децембар, свечано је обележен у сали ОШ „Сава Керковић“.Наши ученици су за госте припремили различите мрсне ђаконије, укусне и лепо декорисане. Још једном су на најбољи начин представили школу, користећи знања и вештине научене на часовима практичне наставе.

ПРВИ ЧАСОПИС НА НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ

Часопис су направили ученици гимназијских одељења са професорком немачког језика Катарином Живковић. Ђаци су, у оквиру Обогаћеног једносменског рада вредно радили и са ентузијазмом бирали теме према интересовању своје генерације. Главни циљеви су обогаћивање знања из области страног језика, проширивање вокабулара, уживање у тимском раду, а, што је најважније, неговање вештине писања.
За крај другог полугодишта припрема се издавање још једног часописа на немачком језику.
Професорка немачког језика, Катарина Живковић, од маја похађа едукацију за мултипликаторе Гетеовог института у Београду заједно са својим колегама из целе Србије и Црне Горе. Циљ ове обуке јесте „мултиплицирање“, односно ширење немачког језика. Професори који заврше ову вишемесечну едукацију моћи ће да изводе семинаре предвиђене за наставнике немачког језика које организује, управо, Гетеов институт. Обука се завршава крајем фебруара. Програм је захтеван, детаљан и обухвата све аспекте наставе на овом страном језику, пружајући учесницима како теоријска, тако и практична знања.
Као школа, захваљујемо се професорки Катарини Живковић која је на веома занимљив начин спојила знање, креативност, технике писања, уметност и дала пример добре праксе.

Стазама Милована Данојлића

У походу „Стазама Милована Данојлића“ били су и наши ђаци каплари из одељења II-4 (економски техничари). Ово одељење је део пилот пројекта „Свако дете има право да одраста здраво“. Спојили су лепо и корисно, па кроз неговање не само тела већ и духа, читајући књиге на путу „од школе до куће“, имали су прилику да осете мирис природе, да чују шум реке, ветра, капљица кише и понеког уплашеног зеца.
Пешачило се путем којим је Милован Данојлић долазио до школе у Љигу, где је био ђак Државне реалне гимназије три године, а онда школовање наставио у Београду. Око 7 km пешачио је у једном правцу, кроз качерску долину и преко брда или обрнутим редом, у другом правцу, читајући у ходу књиге које је узимао у љишкој библиотеци.
Вишечасовна пешачка авантура, по сунцу и киши, почела је код Основне школе „Сава Керковић“, којој данас припада школа у Ивановцима, где је Милован Данојлић био ђак, преко библиотеке у центру Љига, која му је била важна одредница у дечаштву и којој се често враћао и у зрелим и позним годинама, а последњи пут 13. јула прошле године, до зграде у којој је био гимназијалац (сада СШ „Хиљаду триста каплара“), уз заустављања на тим важним местима песниковог детињства и ране младости, које је походио на јави и кроз песничке слике и у прозним делима и деценијама касније, окончана је у школи у Ивановцима, пошто су претходно били у порти љишке цркве, у дворишту Милованове родне куће, код цркве на Камаљу и месту вечног починка књижевника и академика.
И ђаци су успут читали књиге, по узору на младог Милована, а заправо цитате из Данојлићевих дела, припремљене у библиотеци његовог имена. „Књиге“ су биле копиране насловне стране читавог Данојлићевог опуса, а реч је о више од 70 књига прозе, поезије, есеја, песничких превода/препева.

За крај, стихови Данојлићеве „Старинске песме“:
Да коња ободем, да тамо одем
Не бих био више тужан и љут
Зове ме тај видик плав и воден
Али да коња ободем и одем
Не могу, јер не знам прави пут

ОД МАСНОЋЕ ДО ЧИСТОЋЕ

Вредне руке наших најмлађих кувара и конобара научиле су и како да направе сапун. На часу хемије и здравственог васпитања савладали су и ову вештину. Сапун су направили од маслиновог, палминог и кокосовог уља, користили су минералне пигменте за боју и посебно мирисно уље које се користи у козметичке сврхе. Када су исекли сапун, утиснули су печат и упаковали их. Учили су и о предностима коришћења ручно рађеног сапуна. Срећни што су направили овакав производ, рекли су да прављење сапуна и кување имају много сличности, само што кад праве сапун нипошто не смеју пробати „фил“.

Технологија алкохолних пића

У вину је истина, а ја бих додала и наука. Колико хемије стоји иза једне флаше доброг вина, објаснила нам је Јелена Мартиновић, која нас је дивно дочекала и провела кроз читав процес производње вина и ракије у ,,Подруму Лукић“, надомак Љига, под тремовима архитекте Божидара Петровића. Много смо научили о култури вина и ракије, уобличили већ научене појмове из хемије и нашли им још једну сврху и примену. Хвала дивним домаћинима, знању искусне технолошкиње Јелене и предивном октобру који нам је поклонио овако осунчан и инспиративан дан.

Јелена Тошанић, професорка хемије

А са овим је све почело..

Пословни изазов југозападне Србије


Први у низу регионални Пословни изазов успешно је одржан 4.10. у Чачку, окупио је 106 ученика из 28 средњих школа и 20 градова из региона југозападне Србије.
22 тима предано су радила на проналаску решења за изазов који је постављен пред њих, а то је „Kако мотивисати младу особу да остане у свом месту рођења и како да se смањи одлазак младих из земље“.
„Пословни изазов“ није само такмичење, већ и јединствена прилика да ученици развијају предузетничке и комуникацијске вештине, вештину јавног наступа, неговање тимског духа као и стицање великог броја нових познанстава, од којих нека прерасту у права пријатељства.
Нашу школу ове године представљали су следећи ученици: Андријана Нерић 3-5, Миливоје Патрић 3-4, Милица Михајиловић 2-5 и Богдан Марић 1-5. Свако је у свом тиму дао свој максимум у области коју највише познаје. Као и сваке године повратак кући је резервисан за жучну расправу, која се увек заврши реченицом: „Једва чекамо следећу годину и ново такмичење.“

Јесење хемичарење

Дечја недеља је почела, а наши ђаци каплари су најмлађе другаре обрадовали низом експеримената из хемије, на њиховом терену у дворишту вртића „Каја“. Малишани су уживали, али у истој мери и наши средњошколци. Призвали си Духа из боце, направили љигавца, играли се магичним блатом, стварали дугу у млеку, направили хемијског камелеона, писали тајне хемијске поруке… Ђаци каплари су правили магију, деца уживала помажући им, а међу њима је можда неки будући научник. Средњошколци су им даровали дипломе и сваком од њих направили отисак прста да би сачували успомену на данашњи дан.