Богдан Марић, ученик првог разреда гимназије, освојио је прво место, са максималних 20 поена, на Окружном такмичењу из српског језика и језичке културе, одржаном 6. априла у Медицинској школи у Ваљеву и обезбедио пут у Тршић на Републичко такмичење, 26. маја. У Ваљеву су биле и Тијана Поповић, Богданова другарица из одељења, као и Милица Михајиловић, други разред гимназије. Уз честитке Богдану и ментору, проф. Зорици Пејовић, информација да је он освојио друго место на Књижевној олимпијади, одржаној 17. марта у Ваљевској гимназији и само поен га је делио од републичког нивоа.
Ниш, Београд, Нови Сад и Крагујевац били су овог марта домаћини ученицима из 112 ученичких компанија из 49 градова и општина! Са ових пет манифестација изабрано је 20 екипа које су се пласирале на Национално токмичење које ће бити одржано у Београду од 19. до 21. маја ове године. Ми смо међу њима. Ученичка компанија наше школе „Teen Needs“ основана је у децембру 2023. године. Њени чланови су: Ивана Радовановић, Матија Маринковић, Анита Павловић, Јелена Јевтић, ученици друге године економског смера, професор-ментор Катарина Марковић и професор-асистент Јелена Тошанић. На регионалном такмичењу у Крагујевцу наша компанија је представила свој рад кроз производ „Eins Zwei & Dry“. Идеја за овакав производ јавила се као последица свакодневних дискусија тинејџера о томе како немају увек згодну прилику да се побрину о својој хигијени. Симболичан превод назива производа „Један два и сув“ управо говори о једноставности коришћења производа. Наиме, наш производ се састоји од течности и рукавице. Рукавица служи да се на њену једну страну нанесе течност и очисти део тела (пазух), а другом страном да се обрише тј. осуши. Течност у себи садржи дестиловану воду, алкохол, глицерол и етерично уље. Сваки састојак има своју намену: Вода – чисти Алкохол – дензификује Глицерол – спречава дехидратацију Етерично уље – пружа мирис Ученичка компанија је образовни програм који омогућава ученицима да буду укључени у развој и вођење сопствених компанија, са реалним производима и услугама, као и да управљају зарађеним новцем за време трајања њиховог средњошколског образовања. Програм се заснива на принципу учење кроз рад – ученици кроз наставни план, под надзором обучених наставника ментора, стварају компанију, развијају је и затварају у току једне школске године. Како би обезбедили успешно пословање својих компанија, ученици су подстакнути да остварују интеракцију са пословним сектором, потенцијалним купцима, институцијама и цивилним сектором, истовремено промовишући свој рад и заједницу у ширем контексту од школе.Кроз програм Ученичка компанија, ученици поред тога што стичу знања о механизмима помоћу којих функционише бизнис, уче и о тржишној економији у Србији и користи коју она доноси. Иако је основна идеја овог програма подстицање предузетничког духа и финансијске писмености, а најважнији жељени резултат програма отварање могућности самозапошљавања и запошљивости младих, овај програм доприноси и личном развоју ученика. Наш развојни пут од идеје до финалног производа и представљања на такмичењу, изгледао је овако:
И ПОЂОСМО И РАДОВАСМО СЕ И СУСРЕТОСМО СЕ – НОВИ САД, ВАЉЕВО И ЉИГ; САБРА НАС МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ СВОЈОМ КУЋОМ, ЦРКВОМ, ШКОЛОМ И ПОЕЗИЈОМ! НА ЛЕКУ СЕ НЕ ЗАХВАЉУЈЕ! „Најбоље ми је у школи. Она ми је упориште и уточиште, једино место где сам заштићен од произвољности и грубости свакидашњице, где се могу потврђивати. Она је као голема и разноврсна књига, која се упорно и споро ишчитава – сваког дана по неколико редака, или по две-три странице – и где је пописано све што је људски род измислио, открио, створио и учинио. Знатан део онога, што се учи, чини се некористан, неупотребљив, без везе са животом. И то је, можда, главни разлог због којег се у школи осећам тако добро: њена одвојеност од живота, дивна некорисност онога што се у њој учи! „Некорисност“ је прави лек од заморне сврсисходности којој се, код куће, у свакодневном животу, подвргава сваки корак. У школи се одмарам од свих оних заморних послова и незавршивих ситних обавеза, што се деци, на селу, намећу од часа кад се усправе на ноге! Ја знам да ме нису дали у гимназију зато да би ме поштедели тих досадних дужности, о не!, њихов је план сасвим други, али ето, у остваривању далекосежне замисли према којој бих, кад одрастем, добио неки невероватно лак, чист и добро плаћен посао, ја сам већ сад нашао своју тајну радосну рачуницу: добро ми је у школској клупи, уживам у учењу! У напетим пролећним преподневима, која зује као светлосне кошнице, душа се опија чистим значењима, уздиже се до врхунца смислености. Сваки школски предмет достојан је јаче или слабије пажње, сваком би се цео живот могао посветити. Напор, уложен у савлађивање градива, учвршћује моје самопоуздање и врло брзо се награђује. Радост, што је духу доноси разумевање узрока ствари, и њихових веза, праћена је поносом због добрих оцена, које се нижу у дневнику.“ Одломком из романа „Ослободиоци и издајници“ из 1997. године, за који је Милован Данојлић добио НИН-ову награду, сећамо се великог писца, ђака љишке Државне гимназије. Данојлићевим стазама јуче су ишли ученици наше школе, ваљевски и новосадски гимназијалци, представници Наставничког удружења из Љига, библиотекари, љубитељи писане речи. Посетили су, ходећи стазама и богазима бранчићким и ивановачким, стару кућу Данојлића, цркву – Данојлићеву задужбину на Камаљу, школу у којој је учио, уз освежење и ђаконије удружења жена „Златне руке“. Трећи поход „Стазама Милована Данојлића“ почео је посетом Библиотеци, дочеком учесника испред наше школе и одласком до љишке цркве, а био је у знаку МАРТА, МЕСЕЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА и на Светски дан поезије. А поезија која се читала, зна се, Данојлићева.
Мартовско топло сунце намамило нас је у велики град, на Трг републике, некада зван Позоришни трг. Чувена тријада културних здања топло и поносито дочекује нове посетиоце: Споменик кнеза Михаила, Народни музеј и Народно позориште. Места где сусрећемо прошлост, али ће наши ученици ту сусрести своју будућност, своје студентске дане, изградити нове успомене, пријатељства и састанке. Ванвременско здање позоришта и даље делује несвакидашње,чудесно и фантастично. Скупили смо се испред позоришта, очекујући забаву, али и поуку, како нас је Стерија учио. Ушли смо бојажљиво, тражећи своје почасно место, због чега ћемо те вечери бити посебни. Народно позориште основано је 1868. године, али у садашњу зграду, уселило се 1869. године. Прва представа била је 22. новембра 1868. „ Ђурађ Бранковић“, Караља Оберњака. Тај датум се слави као Дан позоришта. Захваљујући мецени, Михаилу Обреновићу, садашња зграда је подигнута на државном земљишту, код Стамбол капије. Сматра се да су делови порушени Стамбол капије уграђени у темеље позоришног здања. Репрезентативна грађевина има сличности у изгледу са чувеним миланским позориштем la Scala, које је саграђено 20-ак година раније. Први управник био је Јован Ђорђевић. Здање је рађено по пројекту архитекте Александра Бугарског. Прва представа у новој згради била је „Посмртна слава кнеза Михаила“. Ентеријер је урађен на основу италијанских модела који су истицали удобност и уређење гледалишта. Краљевска ложа је украшена драперијама, круном и престолом набављеним у бечким уметничким радионицама. Таванице су обложене раскошним типсаним украсима са позлатом. Свечаној атмосфери доприноси и „лустер са стотину свећа“. Стална потреба за улепшавањем позоришта уносила је барокна осликавања на таваници чије су класичне античке теме славиле позориште као храм уметности. Одолевајући историјским догађајима, бомбардовању 1941, разним реконструкцијама и обновама, Народно позориште је утврђено за културно добро од великог значаја, 1983. године. Представу „ Ожалошћена породица“, чувеног комедиографа Бранислава Нушића, погледали смо на Великој сцени. У режији Јагоша Марковића оживеле су људске мане, користољубље, страхови и понижења, превртљивост и лицемерје . Иза црнине“ ликова осетило се меко срце које нам је измамило осмехе у току представе. Гледајућу представу укључили смо се у манифестацију „Март-месец српског језика“.
У присуству чланова нашег колектива, свештеника и гостију, обележили смо школску славу Светог Саву. Ученици наше школе, Милица Михајиловић, Елена Даничић, Ивана Радовановић, Богдан Марић и Душан Станојчић, употпунили су празник рециталом, песмом и музиком.
Након ученичког програма, уследило је међусобно даривање колега.
У складу са паролом одрживог развоја ,,Мисли глобално – делуј локално“, у оквиру предмета Образовање за одрживи развој, гимназијалци треће године бавили су се темом ,,Еколошки изазови општине Љиг“. Током више од месец дана рада на пројекту, ученици су истраживали и извештавали о критичним тачкама, радили анкете са суграђанима и резултате графички представљали, дали предлоге за решења бројних еколошких изазова. На крају пројектног задатка, ученици су направили новогодишњу декорацију од рециклабилног материјала и на тај начин скренули пажњу на значај рециклаже. Посебна захвалност Лазару Томовићу, некадашњем ученику наше школе а данас докторанду на Географском факултету, смеру Просторно планирање, чије су карте послужиле као основа у истраживању наших ученика.
Невена Ђурић је професорка предмета Образовање за еколошки развој.
Прошле недеље, угостили смо волонтере Црвеног крста. Ученици су слушали предавање о болестима зависности и ХИВ-у. Хвала нашим волонтерима и ученицима, који су посвећено слушали и активно учествовали у дискусији.
На годишњој конференцији „Корак у искорак“ – Института за хемију, технологију и металургију, Универзитета у Београду, одржаној у четвртак, 14. децембра, некадашњем ученику наше школе, др Филипу Влаховићу, додељена је награда за изузетни научни допринос. Ова награда везује се за научну публикацију у часопису ‘Applied Catalysis B: Environmental’, што је чини научним доприносом са највећим Импакт фактором у 2023. години. Свечаности су присуствовали запослени у ИХТМ, као и декани других факултета и представници Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Пре три године Филип је докторирао на Хемијском факултету у Београду, а дисертацију је написао и одбранио на енглеском језику. Филип је матурирао у нашој школи 2008. године.
