У нашој школи одржани су разговор и радионица на тему читања, тумачења и коришћења резултата испитивања ученичких постигнућа на тему државне матуре која нас очекује у наредном периоду. Ови разговори су послужили као користан увод у систематско промишљање чинилаца који утичу на постигнућа ученика. Разговоре, са елементима обуке, водио је стручни тим Пројекта државне матуре Министарства просвете.
Колико куварство и хемија имају додирних тачака, показали су ђаци треће године гимназије и друге године кувара са својим наставницама, Јеленом Тошанић и Надом Николић, кроз угледни час, који је у нашој школи одржан 17.11.2022. Циљ овог часа био је прављење киселих краставчића, киселог купуса и компота. Осим што су ученици научили како да праве зимницу, учили су и о хемијском саставу једињења која су често састојак зимнице, на пример винобран, конзерванс, есенција… Као и о томе да ли и какве последице ова једињења могу оставити на организам. Кроз методе асоцијације и квиза учили су и о биберу, мирођији, слачици, нутријентима, расолу, методама конзервирања хране. Они су конзервирали своју зимницу методом пастеризације, која не захтева додавање хемијских једињења. Краставчиће и компот су већ појели, а купус ће још мало сачекати.
Поред прављења саме зимнице, циљ је био и оријентација ка предузетништву, сарадња међу образовним профилима, одговоран однос према здрављу и животној средини, али и очување традиције.
На крају часа кувари су почастили присутне наставнике и ученике дезертом од крушака.
Ђаци су сада спремни да на одговоран начин помажу мамама и бакама у прављењу зимнице.
Дан општине Љиг од 1993. године је 3. децембар. На свечаности поводом општинског празника, награђени су и наши овогодишњи најбољи матуранти, данас студенти. Јован Перлић, ђак генерације, заслужио је Диплому „Ђак каплар“, уз новчану награду и књиге, а вуковци Нада Максимовић и Бојана Стојаковић, новчане награде и књиге.
Никола је студент машинства, Нада стоматологије, а Бојана је уписала Правни факултет.
Награде су добили и носиоци Вукове дипломе из основне школе, међу којима су Милица Радисављевић – ђак генерације и Елена Даничић. Оне су сада ученице наше школе.
У нашој школи одржана је промоција Канцеларије за младе Ваљево, а представили су се важном темом за младе данас – ИНТЕРНЕТ НАСИЉЕ. Подршку су им пружили представници Полицијске станице у Љигу.
Са великом тугом опраштамо се од вољеног завичајног писца, пријатеља библиотеке и задужбинара Цркве на Камаљу. Док навиру сећања на предивно јулско вече у дворишту библиотеке у овом дану када смо примили тужну вест, сигурни смо да је метеорит, о ком говори Матија Бећковић, још једном обасјао Љиг, колубарски крај и Србију… Академик Милован Данојлић пустолов и становник света, знао је да само ови наши крајолици, брда, земља, вода, ваздух, карактер нашег народа могу надахнути стваралаштво, писца преко 70 књига. Остаје нам да кроз његово дело разумемо вредност живота. Градска библиотека кроз своје будуће име „Милован Данојлић“ наставиће да баштини сећање, лик и дело највећег књижевника нашег краја.
Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот. Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику.
Од 1984. године живео је и радио у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.
Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.
Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут Вилијама Шекспира, Шарла Бодлера, Јосифа Бродског, Емила Сиорана, Луја Арагона, Езре Паунда, Вилијама Батлера Јејтса, Ежена Јонеског, Пола Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари – огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.
Текст преузет са сајта Градска Библиотека Љиг
Видео снимак са последњег гостовања у Љигу 13. јула 2022. године
Наша школа носи назив Средња школа „Хиљаду триста каплара“ од 2004. године. О ђацима капларима и култури сећања на најмлађе јунаке Колубарске битке, писала је некадашња ученица Гимназије и професорка наше школе Мира Којић.
Преносимо део текста док цео текст можете прочитати ОВДЕ.
На данашњи дан 1914. године, Врховна команда донела је одлуку да све ђаке Скопског ђачког батаљона, који су два месеца били на обуци, пошаље на фронт и произвела их у чин каплара. Послати су на Сувобор и Колубару, у време када је српска војска била у повлачењу, да подигну морал и охрабре српске војнике. У историју су ушли као 1300 каплара.
Бранили су Србију у Колубарској бици, бранили су је и крајем 1915. године, повлачили се кроз Албанију, остављали своје животе на острву Видо и положајима Солунског фронта. Слободу је дочекала трећина ђака каплара.
Легенда о ђацима капларима живи, и мора бити живља него икада. Услед принесене жртве и улоге у Великом рату, посебно у његовој првој години, заслужују да буду више од епизоде у историјским читанкама – ваља да постану важан део културе сећања српског народа.
На позив отаџбине под војнички барјак одазвали су се, између осталих, и ђаци каплари. Дошли су и они непозвани, приступили и прекобројни. Стизали су студенти из Београда, ђаци са југа Србије, из Чачка, Ужица, Валјева, Шапца, Крагујевца, Црне Горе, Македоније, студенти са престижних европских универзитета. Били су синови занатлија, трговаца, селјака, официра, професора, министара. Прекидали су своје школовање, оставлјали започете научне радове, недовршена сликарска платна и хитали на фронт, где се отаџбина борила за опстанак. Није се поставлјало питање хоће ли доћи, него на који начин што пре стићи и ставити се у службу свог народа и државе. Нјихова несебична борба за домовину представлјала је један од најлепших израза патриотизма и храбрости у Србији. Заслуге ђака каплара за победу српске војске у Колубарској бици су велике, у првом реду на духовном охрабрењу услед ратних напора физички и психички посустале српске војске. Међу 1300 ђака каплара, двојица су била из Славковице – Светозар Дика Нешић и Драгомир Урошевић.
Колубарска битка однела је готово трећину ђака каплара, Албанија и Солунски фронт другу трећину. Трећина је преживела све борбе, а преживели су са поносом до смрти носили једну од најважнијих одредница у животу – били су припадници Скопског ђачког батаљона.
Признање су им одали, између осталих, највиши војни врхови ондашње српске краљевине у саопштењу Врховне команде после Колубарске битке: „Дух војске нарочито подигоше чувене ђачке чете. То беше цвет интелигенције, понос и будућност народа. Ових 1300 одушевлјених младића беху она луча, што озари душу потиштених војника, преморених дуготрајним повлачењем и великим губицима. Крваве бразде осташе у њиховим редовима, али њихов светао пример одведе масе у победу.“
Колубарска битка вођена је и на територији данашње љишке општине. Више је споменика који се односе на ђаке капларе и све учеснике славне битке, после које је генерал Живојин Мишић, рођен у мионичком селу Струганику, унапређен у чин војводе.
У нашој школи је 7.11.2022. године одржано предавање за ученике завршних разреда о добровољном служењу војног рока под оружјем. Представник Министарства одбране Републике Србије је био мајор Милан Арсеновић, који је ученике упознао са свим чињеницама везаним за ову важну тему.
Нада Николић, наставник практичне наставе куварства, учесница серијала „Кухиња мога краја“, данас је, као и сваке године на почетку сезоне слава, желећи да допринесе очувању обичаја и традиције, научила куваре, ученике другог разреда, како се прави славски колач.
У претходним данима Женско удружење колубарског округа је почело са одржавањем радионица на тему неравномерне расподеле наследства између мушкараца и жена. Пројекат симболичног назива „Колики је мој део?“ подржан је од стране Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, из средстава Европске уније. Радионице су већ одржане у средњим школама у Лајковцу, Мионици и Љигу, а наредних дана биће укључене и средње школе из Осечине, Тополе, Аранђеловца и Лазаревца. У интерактивној радионици учествује од 20 до 40 ученика виших разреда средње школе. Они на радионицама уче о утицају родних стереотипа на неправедну расподелу имовине у нашем друштву и негативним последицама које из тога могу произаћи.
Према подацима Републичког геодетског завода, жене у Србији су власнице само 25% имовине, а у највећем броју случајева ради се о имовини над такозваним помоћним објектима који нису примарно намењени за становање. У сеоском подручју та статистика је још лошија и имовину има око 16% жена, а та имовина се најчешће односи на парцеле мање од 2ха. Наведена статистика је добрим делом последица чињенице да се Србији свака друга жена одриче наследства у корист мушког члана породице.
Економска сигурност свих чланова друштва је основ равноправности, а друштво је јако онолико колико је јака његова најслабија група. Жене без економске сигурности, коју им може пружити имовина, теже могу да започну сопствени посао и чешће одлучују да остану у лошим заједницама у којима трпе насиље јер немају где да оду.
Ученици који су до сада учествовали на радионицама су са великом пажњом пратили ово предавање и често давали и личне примере или примере из блиског окружења на ову тему. Јако су свесни обичајне норме по којој имовина најчешће остаје сину јер се подразумева да ће се ћерка удати и напустити примарно домаћинство. Ипак, кроз анкету на радионицама преко 90% младих је рекло да сматрају да имовина треба да се подели једнако на сву децу. Они мисле да решење стоји најпре у ширењу свести јер се о овој теми уопште не говори и друштво није свесно тренутне статистике. Такође предлажу да се о томе више прича у телевизијским емисијама, на друштвеним мрежама, па и да се направе филмови на ову тему.
Међународни београдски сајам књига је највећа регионална манифестација посвећена књизи, култури и образовању. Ове године, након две године паузе, по 65. пут одржана је од 23. до 30. октобра под слоганом ,,Повратак написаних”. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона, њих око 400, представили су своја издања.
Данас кад се вредност и значај књиге не цени као раније, око 160 000 посетилаца Сајма нам говори да и даље постоји велики број љубитеља књиге који на прави начин схватају латинску изреку ,,Omnia mea mecum porto” (,,Све своје са собом носим”). Међу тих 160 000 заљубљеника у књигу били смо и ми, професори и ученици Средње школе ,,Хиљаду триста каплара”. Посета Сајму је део традиције наше школе, а праве, добре традиционалне вредности никада се не прекидају.
