Категорија: Некатегоризовано

Наставничко удружење међу драгуљима Истре

/ од 20.10. до 23.10 /

Михољско лето несебично је грејало и пратило петнаестак чланова нашег удружења. Радост, смех и одушевљење лепотом и гостопримством Истрана све нас је обузело.Расположени и добро потковани водичи Ирена, Синиша и Силвија, радо су делили своју љубав и знање о својим градовима са нама.
Ријека, на Рјечини, својеврсни Rio Grande за мештане, „град који тече“, био је европска престоница културе 2020. године. У бившој шећерани, која је сада музеј, видели смо ране радове браће Климт, посетили Трсат, Коси торањ, Катедралу, Принципиј где су остаци римске Alpium Iulia, Казалиште… а ријечка поштапалица Шта да? освојила нас је напречац.
Монденска Опатија, својевремено приморско зимовалиште и лечилиште аустријске аристократије, сачувала је своју углађеност. Прелепе виле, међу којима се истиче вила Анђолина коју је подигао ријечки патрициј Скарпа и који је засадио егзотична стабла секвоје, чемпреса, магнолија, пинија, кедрова, даје посебну драж Опатији. Ту је и парк Светог Јакова, раскошни хотел Кварнер, Девојка са галебом или „опатијска нимфа“, дело вајара Звонка Цара, препознатљив је симбол града. Ту је одседао аустро-угарски цар Фрања Јосип, неколико нобеловаца, па и наш Андрић, Џејмс Џојс, Сјенкјевич, Чехов, а плесачица Исидора Данкан је записала да је инспирацију за своје треперење руку пронашла проматрајући лишће опатијских палми.
Следећег дана одлазимо бродом до Бриона, националног парка. Много је културно-историјских остатака (римски ладањски дворац из првог и другог века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, базилика Св. Марије из петог века…
Ту су луксузни хотели, игралишта за голф, тенис, бициклистичке стазе; острва су насељена бираном дивљачи (срне, јелени, зечеви, фазани, патке). Велики Брион смо обишли туристичким возићем, посетили сафари парк и Титов музеј. Бриони су били омиљена летња резиденција Титова. Брионе зову „рајем на земљи“.
Пула. Права историја града почиње са Римљанима (177.п.н.е.). На захтев Августове ћерке Јулије подигнуте су велике класичне грађевине од којих је неколико преживело до данас. Римљани су такође изградили водовод и канализацију. Утврдили су град бедемом с десет врата од којих су нека још очувана: Славолук Сергијеваца, Херкулова врата и Двојна врата.
Пулска арена је најсачуванији споменик античког градитељства. По величини заузима шесто место на свету (могао је примити 23.000 гледалаца). Стоји раме уз раме са римским Колосеумом, Ареном у Верони, амфитеатрима у Помпеји, Нимесу и Арлесу у Француској.
Данас је Пула позната по благој клими, мирном мору и нетакнутој природи.
Трећи дан смо најпре посетили парк скулптура Душана Џамоње (1928-2009), уметника светског гласа. Врсарски дом Душана Џамоње је замишљем и реализован као уметников летњиковац у чијем се склопу налази кућа, радни кабинет, атеље, приватна галерија и радионица. Обухвата 30.000 м 2 (парк је на 24000 м 2 ). Занимљиво је да је Џамоња, за време уточишта у Љигу 1942, у свом „природном атељеу“ испод храста, од глине направио прву скулптуру – измишљену главу српског сељака са брковима. Дакле, прва скулптура великог и признатог вајара, настала је у нашем Љигу!
Настављамо пут ка Ровињу и Поречу, познатим летовалиштима Истарске жупаније.
Шармантни приморски градић Ровињ окружен је каменим улицама и шареним зградама.
Био је у шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама 20. века стециште многих Београђана, посебно глумаца, писаца и сликара ( Михиз, А.Исаковић, Мића Поповић, Оља Ивањицки, Милан Циле Маринковић…)
И Пореч поседује неодољиви шарм. Стари је град сачувао распоред улица староримског каструма (утврђени град; тврђава).
Посебно нас је импресионирала Еуфразијева базилика, настала у 6.веку у време бискупа Еуфразија и цара Јустинијана Првог, а од 1997. УНЕСКО ју је уврстио у светску културну баштину.
Заједнички утисак је био да смо се осећали добродошлима у Истру, да смо се боље разумели и повезали јер заиста „Путовања враћају снагу и љубав у ваш живот! “ (Руми, персијски песник)

Такмичење “Пословни изазов” је покренуто са намером да подстакне средњошколце да употребе своје вештине на иновативан начин како би унапредили свој предузетнички дух и повећали своје могућности за запошљавање. У току школске године на шест регионалних Пословних изазова (у Чачку, Лесковцу, Зајечару, Крагујевцу, Новом Саду и Београду) учествује више од 600 ученика из 90 општина у Србији у којима се спроводе образовни програми Достигнућа младих из области предузетништва и финансијске писмености.
На такмичењу су учествовале четири ученице наше школе: Анита Павловић, Невена Јочевић, Ивана Радовановић и Милица Михајиловић. У екипи која је освојила треће место учествовала је наша Милица Михајиловић.
Такмичење је окупило више од 100 ученика из 26 средњих школа из југозападне Србије, и то из: Ариља, Бајине Баште, Чачка, Чајетине, Горњег Милановца, Гуче, Ивањице, Краљева, Крупња, Љига, Мионице, Новог Пазара, Пожеге, Пријепоља, Рашке, Ужица, Ваљева и Врњачке Бање. Петочлани тимови састављени од ученика из различитих школа добили су задатак да осмисле производ или услугу који ће помоћи младим људима да одрже пажњу. Уз помоћ пословних ментора креирали су бизнис планове за своје идеје које су на крају дана у троминутној презентацији представили члановима жирија и публици.
Прво место освојио је тим који је представио идеју о отварању простора у коме би био обезбеђен простор за читање и учење а служили би се напици од гинка који побољшавају концентрацију.
Друго место освојио је тим који је презентовао идеју о производњи емитера електроимпулса преко електрода са пумпицама ради стимулирања мозга електричним таласима за побољшање и одржавање пажње.
Треће место однео је тим чија је идеја била израда апликације која одржава концентрацију ученика скенирајући садржај и издвајајући најбитније делове кроз занимљиве садржаје и корисне квизове.
Такмичење је реализовала организација Достигнућа младих у Србији уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), NCR Фондације, UniCredit банке, компаније Carmeuse и Универзитета Metropolitan.

Пре недељу дана Анђела је одбранила докторску дисертацију на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду са оценом 10.
Рођена је у Ваљеву 1985. године.
У нашој школи матурирала је 2004. године, а разредни старешина њеном гимназијском одељењу био је професор Миодраг Павловић, њихов и наш Мика.
Дипломирала је на Технолошко-металуршком факултету, оцена на дипломском раду 10. На докторским студијама, смер Инжењерство материјала, просечна оцена свих положених испита је 9,75.
Докторску дисертацију одбранила је пред петочланом комисијом у којој је била и др Душица Стојановић, научни саветник Универзитета у Београду, са Технолошког факултета, такође некадашња ученица наше школе, иначе ћерка професорке Злате Стојановић.
Анђела Радисављевић, кћи Небојше и Марине, запослена је у Иновационом центру ТМФ у звању истраживач сарадник.
Анђела је коаутор више радова у међународним часописима и неколико саопштења са међународног и скупа националног значаја, као и два нова техничка решења примењена на националним нивоу.
Члан је Друштва за истраживање материјала Србије. У оквиру пројекта Excellmater који је финансиран из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације Horison 2020 предвиђено је њено усавршавање у трајању од два месеца у Давосу, Швајцарска.
Уз честитке Анђели на одбрањеној докторској дисертацији, желимо јој успешну истраживачку и научну каријеру!

У петак, 30.9.2022. године, у нашој школи одржан је семинар „Примена индивидуализоване, програмиране, проблемске и егземпларне наставе у школи“. Реализатори су били Бојан Грујић, директор Центра креативних идеја из Јагодине и Гордана Јовановић, професор биологије. Уз помоћ водитеља научили смо како различите облике наставе реализовати користећи интерактивне табле.

Индивидуализација се не односи само на израду диференцираних зададтака учења, већ се односи и на индивидуализацију поступака мотивисања, каналисња, стварања потребних услова рада у школи како би се надоместили неповољни чиниоци који отежавају рад ученика у породици.
Упознавање индивидуалних особина ученика и њихових објективних могућности могуће је само уз израду одређене документације и инструментарија за континуирано праћење и вдредновање рада и развоја ученика.

Програмирана настава је вид наставе у којој је наставни садржај логички структуиран и дат ученицима у мањим „порцијама“, које они самостално усвајају, постепено савлађујући
корак по корак сопственим ритмом, и проверавајући степен усвојености тих
садржаја помоћу сталне повратне информације. Путем програмиране наставе
обезбеђује се индивидуализација учења, учење је систематично, поступно,
ученик се директно и непосредно обавештава о резултатима свога напредовања.

Проблемска настава представља учење путем решавања проблема у настави и то је једна од најпродуктивнијих наставних метода. Како омогућава самостални, стваралачки и продуктивни рад ученика, то треба да нађе своју велику примену у комбинованим разредима и одељењима. Помоћу ове методе ученици већи део времена проводе самостално решавајући задатке. Проблемска настава је истраживачког типа, што подразумева да се од ученика очекује да што више самостално истражују и траже нова решења одређеног проблема. Основни циљеви проблемске наставе су развој стваралачког мишљења ученика и конструисање квалитетног и трајног знања. Примена проблемске наставе се заснива на постојању проблема и проблемске ситуације и примени принципа постављања проблема.

Егземпларна настава ,,Назив потиче од латинске ријечи „егземплум“ која значи „пример“, означава да је из мноштва узето оно битно, узорно, суштинско. У оваквој настави из програма се бирају само карактеристични наставни садржаји, који се касније обрађују на узоран начин. Три су кључне етапе у примени овакве наставе:
1. Наставник проучава наставни програм, проналази веома сличне садржаје и дели их на егземпларне и аналогне.
2. Егземпларни садржај се обрађује на узоран начин, најчешће хеуристички. Ова етапа обухвата следеће компоненте наставног процеса: 
а) припрему, 
б) обраду наставних садржаја,
в) вежбање, 
г) понављање.
3. Ученици самостално обрађују аналогне садржаје, радећи по узору добијеном у претходној етапи наставе.
У оваквој настави се смењују наставниково поучавање и учениково самостално учење. У етапи 2) наставник је у непосредном односу са ученицима и наставним садржајем, а ученик је у посредном односу са наставним садржајем. У етапи 3) ученик је у непосредном односу са наставним садржајем.

Данијела Николић Ђорђевић, некадашња ученица наше школе, одбранила је докторску дисертацију на Филолошком факултету у Београду под називом „Генеза романа Проклета авлија Иве Андрића“.
Честитамо!
Данијела је понос наше школе, као и сви други доктори наука који су били наши матуранти.
Данијела је рођена 1976. године. У Љигу је похађала основну школу „Сава Керковић“ и касније била ђак наше Гимназије. 2006. године дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, студије српског језика и књижевности са просечном оценом 9,22.За дипломски рад, “ Однос приповедача и ликова у Кући на осами Иве Андрића“ , добила је награду из фонда „Радмила Поповић“, за најбољи дипломски рад из предмета Српска књижевност 20. века. Мастер студије уписала је и завршила 2008 године, са просечном оценом 9,83 одбранивши мастер рад „Специфичности и потенцијали Кишове књиге Складиште.
Од 2001. године ради у основној школи „Сава Керковић“ у Љигу.
Коаутор је више приручника за професоре и збирки задатака из српског језика и књижевности за ученике од петог до осмог разреда основне школе.
Учествовала је као излагач и секретар на више научних скупова.
Објављени радови:
„Складиште Данила Киша иште склад, могући постмодерни роман“, 2014
„Истина фикције у роману Псалам 44 Данила Киша“, 2015
„Кишов однос према идеологизованој историји у Раним јадима“, 2016
„Аутопоетички искази у поезији Љубомира П. Ненадовића“, 2017
Једна је од приређивача хрестоматије П(ј)есник и п(ј)есма: Српска п(ј)есма о п(ј)есми, (од барока до реализма), 2018
У Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању, објављеном пре три године, заступљени су просветни радници који се баве стручним и научним радом, на најбољи начин афирмишући наставничку професију. Међу хиљаду одабраних су и Данијела Николић Ђорђевић и Милан Хрњазовић, професор ликовне културе у овој школи. Данијела је радила матурски рад о Андрићу, ментор јој је била професорка Биљана Јовановић.

Тренутно живи у граду Аликанте у Шпанији.

Део текста преузет из биографије из дисертације.

Некадашњи кошаркашки репрезентативац Игор Ракочевић, 17. 08.2022. године, је био у дворишту наше школе.

Разлог посете је што ће на кошаркашком терену ускоро бити постављена савремена подлога, која ће заменити бетонску. Наравно, и нови кошеви.

У разговору са младим љишким кошаркашима, дотакао се разних спортских тема, а они ће запамтити поуку о значају школе. „Има много талентованих дечака и девојчица, али само један од сто постане професионални кошаркаш“, рекао је Игор Ракочевић. Апеловао је да вредно уче и заврше средње школе и факултете.

У школском дворишту је још 1970. године, радом ученика и професора физичког Станислава Јанковића Јана, савезног кошаркашког судије, направљено кошаркашко игралиште са земљаном подлогом. Било је талената међу ученицима, а прва утакмица гимназијалаца била је са лазаревачком Гимназијом.Тада није било услова за оснивање клуба.

Пре пет година основан је кошаркашки клуб у Љигу, чији чланови су и ученици наше школе. У клубу је и десетогодишња девојчица, која је добила дрес.

Игора Ракочевића су поред представника КК „Бабајић“ дочекали начелник Општинске управе општине Љиг Милан Јанићијевић и директорка Средње школе проф. Биљана Јовановић са којима су прецизирани детаљи везани за конкретне радове на подлози и конструкцијама кошева.

Игор Ракочевић је затим дао изјаву за потрал „Спорт24“. На питање какве су повратне информације везане за досадашњу израдњу кошаркашких терена у Србији, он је нагласио да је ефекат таквих улагања изванредан:

„Кад направиш деци терен испред зграде или школе то је најбољи начин да их усмериш ка спорту. Ово место је лепо за кошаркашки терен и надам се да ћете ускоро у много бољим условима моћи да уживате у најлепшем спорту на свету.“

Говорећи о широј улози спорта и образовања, велики ас је нагласио да пресудну улогу имају породица и школа:

„Свет иде у јако, јако лошем смеру јер се на прво место истиче материјализам и растурање традиционалних вредности, морала, поштења… Мислим да родитељи и запослени у образовним установама морају да уложе много енергије, пажње и времена да заштите децу од лоших утицаја у сваком смислу. Од музике, садржаја на друштвеним мрежама и слично, јер дете врло лако може да буде „испуштено“ и да крене неким другим путем, да потпуно промаши смисао живота.“

Играч који је нацији донео европско и светско злато, направио импресивну интернационалну каријеру, Звездаш „до коске“, још једном је показао да је пре свега велики човек. Његова мисија није само кошаркашка. Својим примером и порукама које је данас послао, указао је деци и родитељима на вредности које представљају много више од спорта. Кошарка треба најпре да им помогне да израсту у часне и добре људе. 

„Видимо се поново када терен буде обновљен“ поручио је на одласку из Љига велики Игор Ракочевић.

Део текста преузет са портала sport24.rs , аутора Саше Симића.

Некадашња ученица наше школе МИЛИЦА ПЕТРОВИЋ, која је на Машинском факултету докторирала са само 30 година, недавно је на свечаној промоцији на овом факултету унапређена у академско звање ванредног професора. Уз честитке Милици и жеља да овакви људи буду узори нашим ученицима.